YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Psalmi 78

78
Psalam 78
Asafova poučna pesma.
1O, narode moj, poslušaj pouku moju
i rečima mojih usta uho priklonite!
2Moj govor biće u priči,
objaviću zagonetke od davnina.
3Ono što smo čuli, ono što smo naučili
i što su nam stari naši ispričali;
4to nećemo da krijemo od njihove dece.
Objavićemo novom naraštaju hvale Gospodnje,
njegovu silu i čudesa koja je učinio.
5On je u Jakovu učvrstio svedočanstvo,
Izrailju je dao Zakon
i zapovedio našim precima
da ih predaju svojim potomcima,
6da bi novi naraštaj znao,
deca što će se roditi,
pa kad odrastu da to prenesu deci svojoj;
7da se u Boga pouzdaju,
da dela Božija ne zaboravljaju
i zapovesti njegove da izvršavaju.
8Da ne budu ko njihovi stari,
naraštaj buntovni,
neposlušno pokolenje nestalnoga srca
i duha koju nije veran Bogu.
9Jefremovci su bili lukovima naoružani
ali su pobegli na dan boja!
10Nisu održali savez sa Bogom,
odbili su da postupe po njegovom Zakonu.
11Zaboravili su njegova dela,
čudesa njegova koja im je pokazao.
12A on je pred njihovim precima učinio čudo,
u egipatskoj zemlji, u oblasti Soan.
13More je razdelio i proveo ih,
vode je uspravio da su poput zida.
14Danju ih je vodio oblakom
i svetlošću vatre cele noći.
15Stene je u pustinji rascepio,
obilno ih napojio kao iz dubina.
16Brzake im je izveo iz raseline stene,
učinio da im vode kao reke teku.
17A oni su mu uporno grešili,
prkosili Svevišnjem u pustinji;
18u srcima kušali su Boga,
izvoljevali tražeći hranu.
19Prigovarali su Bogu i rekli:
„Kadar li je Bog da u pustinji prostre trpezu?!
20Jeste, stenu je udario,
potekla je voda i potoci se razlili.
Ali kadar li je da nam da i hranu,
da svoj narod mesom snabde?“
21Zato se Gospod razjario kada je to čuo,
pa je požar planuo na Jakova
i gnev je buknuo na Izrailj;
22jer u Boga verovali nisu,
nisu se pouzdali da će da ih spase.
23I on je zapovedio oblacima
i otvorio odgore vrata nebeska,
24da ih zapljusne mana,
dade im žito sa neba da jedu.
25I svi su jeli hleb moćnika,
obilje hrane im je poslao.
26Doveo je istočni vetar sa nebesa,
doneo je južni vetar snagom svojom.
27Mesom ih je ko prašinom zasuo
i krilatim pticama kao morskim peskom.
28Dao je da padaju po njihovom taboru,
oko njihovih šatora.
29I oni su jeli, najeli se do sitosti,
jer on im je dao kako su žudeli.
30Ali još ih žudnja nije prošla
i još im je hrana u ustima bila,
31kada se gnev Božiji digao na njih.
I on pobi njihove najjače
i obori mladiće Izrailja.
32I pored toga opet su grešili,
nisu verovali njegovim čudima.
33Uzaludne dane im je prekratio
i nevoljom naglom njihove godine.
34A kad ih je ubijao, tražili su ga
i vraćali se, za Bogom čeznuli.
35Tada bi se prisetili da im je Bog bio stena,
Bog Svevišnji njihov Otkupitelj!
36Ali bi ga ustima varali
i lagali jezicima svojim.
37Srcem mu nisu bili odani,
nisu bili verni njegovom savezu.
38Ipak, on se smilovao,
krivicu im opraštao
i nije ih uništio.
Uporno je susprezao gnev svoj,
ljutnju svoju nije podsticao.
39Sećao se da su telo,
da su dah što isparava
i što se ne vraća.
40A kako su se često bunili u pustinji
i žalostili ga u pustari!
41Uporno su iskušavali Boga,
vređali su Svetitelja Izrailjevog.
42Nisu se sećali njegove ruke
i dana kada ih je otkupio od tlačitelja,
43kada je u Egiptu znakove svoje izveo
i čudesa svoja u oblasti Soan.
44Reke je njihove u krv pretvorio,
a njihovi se potoci nisu mogli piti.
45Na njih je poslao komarce, da ih ujedaju,
žabe da ih upropaste.
46Useve njihove dade gusenicama
i skakavcima sav trud njihov.
47Gradom im je stukao vinograde,
a smokve slanom.
48Stoku im je gradu izložio
i njihova goveda munjama.
49Poslao je na njih vrelinu svog gneva,
srdžbu i jarost,
nevolju i četu anđela propasti.
50Svom je gnevu stazu pripremio
i život im od smrti poštedeo nije,
život im je pomoru predao.
51Pobio je sve prvence u Egiptu,
prve od muških u šatorima Hamovim.
52Svoj je narod izveo ko ovce,
vodio ih poput stada kroz pustinju.
53Vodio ih je sigurno i plašili se nisu,
a njihove dušmane je preplavilo more.
54Tada ih je doveo na svoje sveto tlo,
na ovu goru, osvojenu njegovom desnicom.
55Pred njima je oterao narode,
dodelio im je razmereno nasledstvo
i nastanio plemena Izrailja
po njihovim šatorima.
56Ali oni su ponovo iskušavali
i bunili se protiv Boga Svevišnjega,
propise njegovi nisu držali.
57Okrenuli su se, izneverili poput očeva svojih,
izdali su kao luk slomljeni.
58Izazivali su ga svojim žrtvenim bregovima,
činili ga ljubomornim svojim idolima.
59Bog je to čuo, razjario se
i sasvim odbacio Izrailj,
60pa je napustio Prebivalište u Silomu,
stan koji je podigao među ljudima.
61Tako je ropstvu prepustio snagu svoju
i svoju krasotu rukama dušmana.
62I narod je svoj on predao maču
jer se razjario na svoje nasledstvo.
63Njegove mladiće proždrala je vatra,
pa su mu device ko usedelice.
64Od mača su mu sveštenici pali,
a udovice ih ožalile nisu.
65Probudi se tada Gospod ko da je spavao,
kao junak kojega je savladalo vino!
66Dušmane je svoje nazad odvukao
i doveka ih osramotio.
67Josifov je šator odbacio,
pleme Jefremovo nije izabrao,
68već je izabrao Judino pleme
i goru Sion koju zavoli!
69I tu je podigao Svetilište svoje, visoko ko nebo,
poput zemlje doveka ga učvrstio.
70Izabrao je svog slugu Davida,
uzeo ga je od stada ovaca.
71Doveo ga je od ovaca dojilica da napasa Jakova, njegov narod
i Izrailj, njegovo nasledstvo.
72I on im je Pastir bio po čestitosti svoga srca,
vodio ih je svojim umešnim rukama.

Trenutno izabrano:

Psalmi 78: NSPL

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi