Pesma nad pesmama 5:6-16

I otvorila sam voljenom svom, ali moj se voljeni okrenuo i otišao. Duša mi je klonula što se udaljio. Tražila sam ga i nisam ga našla, dozivala sam ga i nije mi se odazvao. Našli su me stražari što obilaze grad. Istukli su me, izranjavali, uzeli su veo s mene stražari sa zida. Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas, ako nađete voljenoga moga šta da mu kažete? Da bolujem od ljubavi. A što je tvoj voljeni bolji od drugih voljenih, o, ti najlepša među ženama? Što je tvoj voljeni bolji od drugih pa nas zaklinješ tako? Moj voljeni blista, rumen je, naočitiji od deset hiljada! Glava mu je od zlata zlaćanog, kosa uvojita i ko gavran crna. Oči su njegove golubice na vodenim brzacima, mlekom umivene, skladno ugneždene. Obrazi mu ko leje začina i kule mirišljavih trava; usne su mu ljiljani sa kojih se cedi smirna. Ruke su mu ko palice zlatne pune hrisolita, stomak mu je ploča slonovače pokrivena safirima. Njegove su noge mermerni stubovi položeni na temelje od suvoga zlata; stasit je ko Livan, kao probrani kedrovi. Usta su mu zaslađena i sav je poželjan; takav je voljeni moj, takav je dragan moj, o, ćerke jerusalimske!

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Pesma nad pesmama 5:6-16