1. Коринћанима 15
15
Васкрсење мртвих
1Подсећам вас, браћо, на Радосну вест коју сам вам навестио, коју сте прихватили и у којој стојите. 2Њоме се и спасавате, ако је чврсто држите онако како сам вам је навестио, сем ако нисте узалуд поверовали.
3Ја сам вам, наиме, на првом месту предао оно што сам примио: да је Христос, сагласно Писмима, умро за наше грехе, 4и да је, сагласно Писмима, сахрањен и васкрснут трећег дана. 5Потом се Христос указао Кифи, а затим Дванаесторици. 6Онда се одједном указао пред више од пет стотина браће, од којих већина живи и данас, а неки су умрли. 7Затим се указао Јакову, те свим апостолима. 8На крају се Христос указао и мени, као недоношчету.
9Наиме, ја сам најмањи међу апостолима, и нисам достојан да се назовем апостолом, јер сам прогонио Цркву Божију. 10Ипак, милошћу Божијом сам оно што јесам, и његова милост према мени није била узалудна. Шта више, потрудио сам се више од свих њих, али не ја, него Божија милост са мном. 11Свеједно, био ја или они, тако проповедамо и тако сте поверовали.
12Ако се проповеда да је Христос васкрсао из мртвих, како онда неки од вас тврде да нема васкрсења мртвих? 13Ако нема васкрсења мртвих, онда ни Христос није васкрсао, 14а ако Христос није васкрсао, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. 15Ако мртви не васкрсавају, онда смо се и ми показали као лажни сведоци Божији, јер смо сведочили да је Бог васкрсао Христа, кога није васкрсао. 16Ако мртви не васкрсавају, онда ни Христос није васкрсао. 17А ако Христос није васкрсао, узалудна је ваша вера, јер сте још увек у својим гресима. 18По томе су пропали и они који су уснули у Христу. 19Јер, ако само у овом животу полажемо наду у Христа, јаднији смо од свих људи.
20Али Христос је васкрсао из мртвих, први међу умрлима! 21Јер, као што је смрт дошла посредством човека, тако је и васкрсење из мртвих дошло посредством човека. 22Наиме, као што у Адаму сви умиру, тако ће сви који су у Христу оживети, 23свако по свом реду: Христос је први, а затим, кад он дође, и они који му припадају. 24Потом наступа крај, када Христос уништи свако главарство, и сваку власт и силу, те преда Царство Богу Оцу. 25Он, наиме, треба да влада док не положи све непријатеље под своје ноге. 26Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. 27Јер, Бог је све покорио њему под ноге. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све осим Бога, који му је све покорио. 28А кад му све буде покорено, онда ће се и Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.
29Шта онда чине они који се крштавају за мртве? Ако мртви не ускрсавају, зашто се крсте за њих? 30Зашто смо и ми сваки час у опасности? 31Ја сваки дан умирем, браћо, тако ми вас, моје дике по нашем Господу Исусу Христу. 32Људски говорећи, какву корист имам од тога што сам се борио са „зверима“ у Ефесу? Ако мртви не васкрсавају, онда,
„Да једемо и пијемо,
јер сутра ћемо да помремо.“
33Не заваравајте се: „Лоше друштво квари добре обичаје.“ 34Дођите к себи и не грешите више, јер неки људи не знају Бога. Ово вам говорим на срамоту.
35Ипак, неко може да пита: „Како мртви васкрсавају? У каквом ће се телу појавити?“ 36Безумниче! Семе које посејеш не оживљава ако не умре. 37Па и када сејеш, не сејеш израслу биљку, него голо зрно, било пшенично или какво друго. 38А Бог сваком семену даје тело какво хоће, и то сваком семену њему својствен облик. 39Јер није свако тело исто: људско тело је другачије од тела звери, тело звери је другачије од тела птица, а тело птица је другачије од тела риба. 40Такође постоје небеска и земаљска тела; али је сјај небеских тела другачији од сјаја земаљских тела. 41Сунце има свој сјај, месец свој, а звезде, опет, свој сјај. Па и звезда се од звезде разликује по сјају.
42Тако је и са васкрсењем мртвих. Сеје се пропадљиво тело, а васкрсава непропадљиво; 43сеје се у срамоти, а васкрсава у слави; сеје се у слабости, а васкрсава у сили; 44сеје се природно тело, а васкрсава духовно.
Ако, наиме, постоји природно тело, постоји и оно духовно. 45Јер, овако је написано: „Адам, први човек, постаде живо биће.“ Последњи Адам постаде Дух који даје живот. 46Али није било прво духовно тело, него природно, а затим духовно. 47Први човек је земљан, начињен од праха земаљског, други човек је с неба. 48Какав је био земљани човек, такви су и земљани људи; какав је небески човек, такви су и они небески. 49И као што у себи носимо сличност са земљаним човеком, тако ћемо носити сличност са небеским човеком.
50Ово кажем, браћо, јер тело и крв не могу узети учешћа у Царству Божијем, нити може распадљиво добити у посед нераспадљиво. 51Ево, саопштавам вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, 52одједном, у трен ока, кад се зачује последња труба. Тада ће мртви васкрснути са нераспадљивим телима, а ми ћемо се изменити. 53Јер, ово распадљиво тело мора да се промени у нераспадљиво, ово смртно у бесмртно. 54А кад се ово распадљиво тело промени у нераспадљиво и ово смртно у бесмртно, тада ће се испунити написана реч: „Победа прождре смрт.“
55„Где је, смрти, твоја победа?
Где је, смрти, жалац твој?“
56Жалац смрти је грех, а сила греха долази од Закона. 57Али, хвала Богу који нам даје победу посредством Господа нашега, Исуса Христа.
58Стога, вољена моја браћо, будите чврсти и непоколебљиви. Имајте вазда пуне руке посла у служби за Господа, знајући да ваш труд у служби за Господа није бесплодан.
Trenutno izabrano:
1. Коринћанима 15: NSP
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.