1. Књига Самуилова 2
2
Анин хвалоспев
1Ана се затим помолила овим речима:
„Весели се моје срце у Господу,
Подиже се рог#2,1 Рог је у Светом писму симбол снаге, силе и власти. мој у Господу.
Уста моја ликују над душманима мојим,
јер се радујем твојему спасењу.
2Нико није свет као што је Господ;
нема никог осим тебе,
и нема Стене као што је Бог наш.
3Не множите речи узносите,
нек из ваших уста охолост не излази,
јер Господ је Бог Свезнајући,
он просуђује дела човекова.
4Лук се ломи јунацима,
а посрнули се опасују снагом.
5Некад сити за хлеб се унајмљују,
а некад гладни не гладују више.
Нероткиња рађа седморо,
а мајка многих синова сахне.
6Господ усмрћује и оживљује,
у Свет мртвих#2,6 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. спушта и оданде подиже.
7Господ даје сиромаштво и богатство,
понижује и узвисује.
8Сиромаха диже из прашине,
из буњишта диже убогога,
да их посади с племићима,
и додели им почасна места.
Јер Господњи су ступови земље,
на њима је основао васељену.
9Он чува стопе својих верних,
а опаки ће пропасти у тами,
јер снагом човек неће надвладати.
10Пропашће они што се противе Господу,
Господ ће на њих загрмети с небеса.
Он ће судити крајевима земље,
своме цару он ће дати снагу,
узвисиће рог помазанику своме.“
Греси Илијевих синова
11Елкана се вратио својој кући у Раму, а дечак је служио Господу под надзором Илија свештеника. 12А Илијеви синови били су опаки људи и нису познавали Господа. 13Ти свештеници су овако обичавали да поступају с народом: кад је неко приносио жртву долазио би свештеников слуга с тророгом виљушком у руци, и док се месо још кувало, 14забадао њом у котао, лонац, тигањ, или шерпу, и што год би се наболо на виљушку, свештеник би узимао себи. Овако су поступали са свим Израиљцима који су долазили тамо, у Силом. 15Осим тога, пре него што се палило сало, дошао би свештеников слуга и рекао човеку који је жртвовао: „Дај месо да се испече за свештеника, јер он од тебе неће примити кувано месо, него сирово.“
16Ако би му човек одговорио: „Нека прво спале сало, па онда узми шта ти душа жели“, слуга би му рекао: „Не, него ми дај сад, а ако нећеш, узећу силом!“
17Грех младића је био врло велик пред Господом, јер су људи презриво поступали с приносом Господњим.
18А Самуило је служио пред Господом, тек дечак припасан ланеним оплећком. 19Његова мајка би му начинила малу одору и доносила му сваке године кад би долазила са својим мужем да принесу годишњу жртву. 20Тада би Илије благословио Елкану и рекао: „Нека ти Господ да деце од ове жене уместо онога које је измолила од Господа.“ Потом би се вратили кући.
21Господ је походио Ану те је затруднела и родила три сина и две ћерке. А дечак Самуило је растао пред Господом.
Илије опомиње своје синове
22Илије је био веома стар. Тек, чуо је све што су његови синови чинили свему Израиљу, и то да спавају са женама које служе код улаза Шатора од састанка. 23Рекао им је: „Зашто радите такве ствари? Јер слушам о вашим опаким делима од свег овог народа. 24Немојте, синови моји! Није добра вест коју чујем да народ Господњи шири. 25Ако човек згреши против човека, Бог ће посредовати за њега, али ако човек згреши против Господа, ко ће посредовати за њега?“ Али они нису послушали глас свога оца јер је Господ решио да их погуби.
26А дечак Самуило је стасавао и стицао наклоност Господа и људи.
Божија казна над Илијевим домом
27Тада дође Божији човек к Илију и рече му: „Говори Господ: ’Ја сам се објавио дому твога претка док су били у Египту робујући фараоновом дому. 28Изабрао сам га између свих Израиљевих племена себи за свештеника, да приноси жртве на мом жртвенику, да пали кад, и да носи оплећак преда мном. Дому твога оца дао сам и све паљене жртве народа израиљског. 29Зашто газите моју жртву и мој принос, које сам одредио за моје Пребивалиште? Ти частиш своје синове више него мене хранећи их првинама сваког приноса мог народа, Израиља.’
30Зато Господ, Бог Израиљев објављује: ’Рекао сам твоме дому и дому твога оца да ће ступати пред мојим лицем довека.’ Али, сада каже Господ: ’Далеко то било од мене! Јер ја поштујем оне који мене поштују, а они који ме презиру, биће осрамоћени. 31Ево, долазе дани када ћу одсећи твоју мишицу и мишицу дома твога оца, тако да неће бити старца у твоме дому. 32Ти ћеш гледати несрећу у мом Пребивалишту, а уместо свег обиља које ће се дати Израиљу, у твоме дому неће бити старца довека. 33А кога од твојих не истребим испред свога жртвеника оставићу само зато да ти сахну очи и да ти душа вене, а све мноштво потомака у твоме дому поумираће у најбољим годинама.
34Ово ће ти бити знак; то ће задесити оба твоја сина, Офнија и Финеса: обојица ће погинути истог дана. 35А себи ћу поставити верног свештеника који ће радити по моме срцу и по мојој вољи. Ја ћу му подићи трајни дом, а он ће ступати пред мојим помазаником довека. 36А ко преостане у твоме дому доћи ће да му се поклони за сребрњак и комад хлеба, говорећи: прими ме, молим те, у какву свештеничку службу да имам залогај хлеба.’“
Trenutno izabrano:
1. Књига Самуилова 2: NSP
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.