Дела апостолска 4:25-37

Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао: ’Зашто ли се буне народи, шта то људи узалуд смишљају? Цареви се света прикупљају, кнезови се с њима саветују, да навале сложно на Господа и на његовог Помазаника.’ Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“ Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч. А сви који су поверовали били су једнодушни и истомислени. Нико сопствену имовину није називао својом, него им је све било заједничко. Апостоли су са великом силом сведочили о Исусовом васкрсењу, а Бог је изливао своју велику милост на њих. Међу њима нико није оскудевао, јер су сви они који су поседовали земљу или куће то продавали, а новац доносили апостолима. Од тога се делило свакоме према његовим потребама. Тако је и неки Левит по имену Јосиф, родом с Кипра, кога су апостоли прозвали Варнава (што значи „син утехе“), продао њиву коју је поседовао, а новац предао апостолима.