Dela apostolska 4:25-37 - Упореди све верзије

Podeli

Ti si Duhom Svetim, preko našeg praoca, Davida, tvoga sluge rekao: ’Zašto li se bune narodi, šta to ljudi uzalud smišljaju? Carevi se sveta prikupljaju, knezovi se s njima savetuju, da navale složno na Gospoda i na njegovog Pomazanika.’ Da, zaista su se udružili u ovom gradu Irod, Pontije Pilat, neznabošci i izrailjski narod protiv tvoga svetog sluge Isusa, koga si pomazao. Oni su učinili ono što si ti po svojoj volji i sili unapred odredio. A sada, Gospode, pogledaj na njihove pretnje i dozvoli svojim slugama da s punom slobodom navešćuju tvoju reč. Ispruži svoju ruku da se događaju isceljenja, znaci i čuda – imenom tvoga svetog sluge Isusa.“ Kada su se pomolili, potresla se kuća u kojoj su bili okupljeni, te su se svi ispunili Duhom Svetim. Zatim su odvažno naveštavali Božiju reč. A svi koji su poverovali bili su jednodušni i istomisleni. Niko sopstvenu imovinu nije nazivao svojom, nego im je sve bilo zajedničko. Apostoli su sa velikom silom svedočili o Isusovom vaskrsenju, a Bog je izlivao svoju veliku milost na njih. Među njima niko nije oskudevao, jer su svi oni koji su posedovali zemlju ili kuće to prodavali, a novac donosili apostolima. Od toga se delilo svakome prema njegovim potrebama. Tako je i neki Levit po imenu Josif, rodom s Kipra, koga su apostoli prozvali Varnava (što znači „sin utehe“), prodao njivu koju je posedovao, a novac predao apostolima.

koji ustima Davida sluge svog reče: Zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljaju prazne reči? Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog. Zaista se sabraše u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevim, da učine šta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude. I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reč Tvoju; i pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i čudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa. I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reč Božju sa slobodom. A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko. I apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima: Jer nijedan među njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato, i metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše. A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znači Sin utehe, Levit rodom iz Kipra, on imaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.

рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца: ‚Зашто се незнабошци буне, а народи узалуд завере кују? ‚Устају цареви земаљски и кнежеви се удружују против Господа и против Помазаника његовог.‘ Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.« Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч. Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко. Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима. Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје, па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало. И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава – што значи »син утехе« – продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.

Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао: ’Зашто ли се буне народи, шта то људи узалуд смишљају? Цареви се света прикупљају, кнезови се с њима саветују, да навале сложно на Господа и на његовог Помазаника.’ Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“ Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч. А сви који су поверовали били су једнодушни и истомислени. Нико сопствену имовину није називао својом, него им је све било заједничко. Апостоли су са великом силом сведочили о Исусовом васкрсењу, а Бог је изливао своју велику милост на њих. Међу њима нико није оскудевао, јер су сви они који су поседовали земљу или куће то продавали, а новац доносили апостолима. Од тога се делило свакоме према његовим потребама. Тако је и неки Левит по имену Јосиф, родом с Кипра, кога су апостоли прозвали Варнава (што значи „син утехе“), продао њиву коју је поседовао, а новац предао апостолима.

Ти си Духом Светим рекао, устима свога слуге Давида: ‘Зашто се побунише многобошци, и што су народи смислили залудне ствари? Дигоше се цареви земаљски и владари се удружише против Господа и Помазаника његовог.’ Удружише се заиста у овом граду против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, Ирод и Понтије Пилат с многобошцима и племенима Израиљевим, да учине што је твоја рука и твоја одлука унапред одредила да буде. И сад, Господе, погледај на њихове претње, па дај својим служитељима да сасвим слободно објављују твоју реч, пружај притом своју руку да би се догађала исцељења, и знаци, и чуда именом твога светог слуге Исуса.” А кад се помолише Богу, затресе се место на ком су били окупљени, те се сви испунише Духом Светим и проповедаху слободно реч Божју. А у народа који је поверовао било је једно срце и једна душа и нико није говорио да је што од његовог имања његово лично, него им је све било заједничко. Апостоли су веома силно сведочили за васксрсење Господа Исуса и велика благодат беше на свима њима. Нико међу њима није оскудевао јер су сви поседници земље или кућа продавали што су имали, доносили су вредност проданог и стављали пред ноге апостола. Одатле се сваком делило колико је коме било потребно. А Јосиф, кога су апостоли прозвали Варнава, што преведено значи „син утехе”, левит родом с Кипра, имао је њиву, продао је, а новац је донео и метнуо апостолима пред ноге.