Дела апостолска 4:25-37

Ти си Духом Светим рекао, устима свога слуге Давида: ‘Зашто се побунише многобошци, и што су народи смислили залудне ствари? Дигоше се цареви земаљски и владари се удружише против Господа и Помазаника његовог.’ Удружише се заиста у овом граду против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, Ирод и Понтије Пилат с многобошцима и племенима Израиљевим, да учине што је твоја рука и твоја одлука унапред одредила да буде. И сад, Господе, погледај на њихове претње, па дај својим служитељима да сасвим слободно објављују твоју реч, пружај притом своју руку да би се догађала исцељења, и знаци, и чуда именом твога светог слуге Исуса.” А кад се помолише Богу, затресе се место на ком су били окупљени, те се сви испунише Духом Светим и проповедаху слободно реч Божју. А у народа који је поверовао било је једно срце и једна душа и нико није говорио да је што од његовог имања његово лично, него им је све било заједничко. Апостоли су веома силно сведочили за васксрсење Господа Исуса и велика благодат беше на свима њима. Нико међу њима није оскудевао јер су сви поседници земље или кућа продавали што су имали, доносили су вредност проданог и стављали пред ноге апостола. Одатле се сваком делило колико је коме било потребно. А Јосиф, кога су апостоли прозвали Варнава, што преведено значи „син утехе”, левит родом с Кипра, имао је њиву, продао је, а новац је донео и метнуо апостолима пред ноге.