YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Дела апостолска 4

4
Апостоли пред Синедрионом
1Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници и старешина храма и садукеји, 2негодујући што уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, 3па ставише руке на њих и бацише их у затвор до идућег дана, јер је већ било вече. 4А многи од оних који су чули реч повероваше, тако да се број људи повећао на скоро пет хиљада.
5А сутрадан окупише се у Јерусалиму њихови поглавари, старешине и књижевници, 6па првосвештеник Ана, и Кајафа, и Јован, и Александар, и колико год их је било од првосвештеничког рода. 7Они поставише апостоле на средину и питаху их: „Каквом силом или у чије име сте учинили ово?” 8Тада им Петар, испуњен Духом Светим, рече: „Поглавари народни и старешине, 9ако смо данас узети на одговорност за добро дело учињено болесном човеку, чиме је он исцељен, 10онда знајте сви ви и сав израиљски народ: у име Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви разапели, кога је Бог васкрсао из мртвих, у то име овај стоји пред вама здрав. 11То је камен који сте ви зидари одбацили, а који је постао камен угаони. 12Нема спасења ни у једном другом, нити има другог имена под небом даног људима у ком треба да нађемо спасење.”
13А кад присутни видеше Петрову и Јованову смелост и приметише да су то нешколовани и обични људи, чудили су се; препознали су их да су били са Исусом, 14али су гледали како исцељени човек стоји с њима, па нису имали шта да приговоре. 15Заповедише им да изађу из Синедриона и почеше да се саветују међу собом говорећи: 16„Шта да радимо овим људима? Јасно је да су учинили познато чудо за које знају сви становници Јерусалима, и не можемо да порекнемо. 17Али, да се не разгласи и даље по народу, да им припретимо да више никоме не говоре у то име.” 18Тада их позваше и заповедише им да уопште не говоре нити уче у име Исусово. 19Али им Петар и Јован у одговору рекоше: „Расудите да ли је право пред Богом да вас слушамо радије него Бога? 20Ми, уосталом, не можемо да не говоримо што смо видели и чули.” 21И пошто нису нашли пута и начина како да их казне, запретише им још једанпут и ослободише их због народа, јер су сви прослављали Бога за оно што се догодило. 22Човек на ком се догодило ово чудо исцељења имао је више од четрдесет година.
Молитва Цркве за апостоле
23Ослобођени апостоли дођоше својима и јавише им шта су им рекли првосвештеници и старешине. 24А они, чувши то, подигоше једнодушно глас к Богу и рекоше: „Господе, творче неба и земље, мора и свега што је у њима, 25Ти си Духом Светим рекао, устима свога слуге Давида: ‘Зашто се побунише многобошци, и што су народи смислили залудне ствари? 26Дигоше се цареви земаљски и владари се удружише против Господа и Помазаника његовог.’ 27Удружише се заиста у овом граду против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, Ирод и Понтије Пилат с многобошцима и племенима Израиљевим, 28да учине што је твоја рука и твоја одлука унапред одредила да буде. 29И сад, Господе, погледај на њихове претње, па дај својим служитељима да сасвим слободно објављују твоју реч, 30пружај притом своју руку да би се догађала исцељења, и знаци, и чуда именом твога светог слуге Исуса.” 31А кад се помолише Богу, затресе се место на ком су били окупљени, те се сви испунише Духом Светим и проповедаху слободно реч Божју.
Заједница љубави и заједничко имање
32А у народа који је поверовао било је једно срце и једна душа и нико није говорио да је што од његовог имања његово лично, него им је све било заједничко. 33Апостоли су веома силно сведочили за васксрсење Господа Исуса и велика благодат беше на свима њима. 34Нико међу њима није оскудевао јер су сви поседници земље или кућа продавали што су имали, доносили су вредност проданог 35и стављали пред ноге апостола. Одатле се сваком делило колико је коме било потребно. 36А Јосиф, кога су апостоли прозвали Варнава, што преведено значи „син утехе”, левит родом с Кипра, 37имао је њиву, продао је, а новац је донео и метнуо апостолима пред ноге.

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi