Dela apostolska 4:25-37

koji ustima Davida sluge svog reče: Zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljaju prazne reči? Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog. Zaista se sabraše u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevim, da učine šta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude. I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reč Tvoju; i pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i čudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa. I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reč Božju sa slobodom. A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko. I apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima: Jer nijedan među njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato, i metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše. A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znači Sin utehe, Levit rodom iz Kipra, on imaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.