Дела апостолска 4:25-37

рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца: ‚Зашто се незнабошци буне, а народи узалуд завере кују? ‚Устају цареви земаљски и кнежеви се удружују против Господа и против Помазаника његовог.‘ Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.« Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч. Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко. Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима. Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје, па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало. И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава – што значи »син утехе« – продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.