YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Књига пророка Јеремије 18

18
Код грнчара
1Реч од Господа је дошла Јеремији: 2„Устани и сиђи у грнчареву кућу. Тамо ћу ти рећи своје речи.“ 3Отишао сам у грнчареву кућу, а тамо, он ради нешто на грнчарском точку. 4А посуда од глине, коју је грнчар вајао рукама се покварила. И он ју је вратио, па је обликовао другу посуду, баш какву је желео да направи.
5Дошла ми је реч Господња и рекла: 6„Доме Израиљев! Зар ја не могу да урадим са вама као овај грнчар? – говори Господ. Ево, попут глине у рукама грнчара, и ви сте у мојим рукама, доме Израиљев! 7У часу кад објавим народу и царству да ћу да их ишчупам, срушим и разорим; 8а тај се народ одврати од свог зла за које сам говорио, ја ћу се сажалити због пропасти коју сам наумио да им нанесем. 9Или у часу кад објавим народу и царству да ћу да их градим и садим; 10а они на моје очи чине зло и не слушају мој глас, ја ћу да одустанем од добра које сам наумио да им учиним.
11Зато сад реци свима у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Овако каже Господ: ево, вајам пропаст на вас, против вас замисао смишљам. Нек се свако врати са свог пута злога, молим вас. Нека поправи и своје путеве и дела своја.’ 12А они ће рећи: ’Ништа од тога! Живећемо по мислима својим и свако ће да поступа самовољно по злоби свог срца!’“
13Зато овако каже Господ:
„Распитај се међу народима
је ли ико икад чуо за овако нешто,
нечувено страшно
што је учинила девица израиљска?!
14Да ли копни снег
са каменитих ливанских стрмина,
пресуше ли хладне воде
туђинских брзака?
15А мој је народ мене заборавио!
Ништавилу каде,
које их је и саплело на њиховим путевима,
на старим траговима,
да следе стазе
пута ненасутог;
16да земљу своју опустоше,
па да довека звижди свако ко поред ње прође,
па да се ужасне
и да клима главом.
17Као источни ветар
ћу их расејати пред непријатељем.
Гледаћу им леђа, а не лице,
у дан њихове пропасти.“
18А они су рекли: „Хајде да заверу скујемо против Јеремије! Јер неће нестати поука свештеника, савет мудрог и порука пророка. Хајде да га оклевећемо и да не маримо на његове речи!“
19Али ти за мене мари, Господе,
и послушај вику мојих крвника!
20Добро ли се злом одужује?
А мени су јаму ископали!
Ти се сети када сам пред тобом стајао
и добро за њих тражио:
да окренеш свој гнев од њих.
21Нека им деца гладују!
У биткама на мач нек налете.
Нек им жене ојалове, удовице буду.
Мужеве њихове нека смрт покоси,
а младиће нек им мач сатре у боју.
22Нек се чује нарицање из њихових кућа,
јер ћеш на њих изненада довести пљачкаше.
Јер су јаму ископали да ме заробе,
и сакрили замке испред мојих ногу.
23Али ти, Господе, знаш
шта су против мене наумили – да ме убију.
Не покривај им кривицу
и њихов грех не бриши пред собом,
нек се због њих сруше ту пред тобом;
па се с њима обрачунај у дан гнева свога.

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi