YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Јован 11

11
Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму
Лазарева смрт
1Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. 2Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. 3Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“
4Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ 5Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.
7Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“
8Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“
9Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“
11Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“
12Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ 13У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.
14Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, 15и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“
16Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“
Исус – васкрсење и живот
17Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18Пошто је Витанија била око петнаест стадија#11,18 Око 3 km. удаљена од Јерусалима, 19многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.
21Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“
23Исус јој рече: „Васкрснуће твој брат.“
24Марта му одговори: „Знам да ће васкрснути у Последњи дан.“
25Исус јој одговори: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“
27Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“
28Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ 29Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. 30Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. 31А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.
32Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“
33Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. 34Онда их је упитао: „Где сте га положили?“
Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“
35Исусу навреше сузе.
36Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“
37Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“
Исус подиже Лазара из мртвих
38Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. 39Исус рече: „Одгурните тај камен!“
Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“
40Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“
41Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“
43Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ 44Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.
Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“
Завера против Исуса
45Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:
„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“
49Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“
51Међутим, он то није рекао сам од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53Стога су тог дана одлучили да га убију.
54Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.
55Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.

Trenutno izabrano:

Јован 11: NSP

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi