Песма над песмама 5:6-16

И отворила сам вољеном свом, али мој се вољени окренуо и отишао. Душа ми је клонула што се удаљио. Тражила сам га и нисам га нашла, дозивала сам га и није ми се одазвао. Нашли су ме стражари што обилазе град. Истукли су ме, израњавали, узели су вео с мене стражари са зида. Ћерке јерусалимске, заклињем вас, ако нађете вољенога мога шта да му кажете? Да болујем од љубави. А што је твој вољени бољи од других вољених, о, ти најлепша међу женама? Што је твој вољени бољи од других па нас заклињеш тако? Мој вољени блиста, румен је, наочитији од десет хиљада! Глава му је од злата злаћаног, коса увојита и ко гавран црна. Очи су његове голубице на воденим брзацима, млеком умивене, складно угнеждене. Образи му ко леје зачина и куле миришљавих трава; усне су му љиљани са којих се цеди смирна. Руке су му ко палице златне пуне хрисолита, стомак му је плоча слоноваче покривена сафирима. Његове су ноге мермерни стубови положени на темеље од сувога злата; стасит је ко Ливан, као пробрани кедрови. Уста су му заслађена и сав је пожељан; такав је вољени мој, такав је драган мој, о, ћерке јерусалимске!

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Песма над песмама 5:6-16