1. Цареви 1
1
Цар Давид у старости
1Када је цар Давид зашао у дубоку старост, није могао да се угреје чак ни када су га покривали.
2Стога му његови службеници рекоше: »Господару царе, хајде да потражимо за тебе младу девицу која ће бити уз тебе и неговати те. Када буде лежала у твом наручју, господару царе, угрејаћеш се.«
3Тако потражише лепу девојку по целом подручју Израела и нађоше Шунемку Авишаг, па је доведоше цару. 4Девојка је била врло лепа. Неговала је цара и служила га, али цар није с њом имао полне односе.
Адонија покушава да се домогне престола
5Адонија, чија мајка је била Хагит, надмено одлучи: »Ја ћу бити цар«, па набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим. 6Његов отац га никада није прекорно упитао: »Зашто се тако понашаш?« Адонија је био и врло наочит, а родио се после Авесалома. 7Адонија се обрати Јоаву сину Церујином и свештенику Авиатару, и они га подржаше. 8Али свештеник Садок, Бенаја син Јехојадин, пророк Натан, Шими, Реи и Давидови јунаци не придружише се Адонији.
9Код камена Зохелета, близу Ен-Рогела, Адонија принесе на жртву ситну и крупну стоку и утовљену телад. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудеје који су били у царевој служби, 10али није позвао пророка Натана, ни Бенају ни остале јунаке, ни свога брата Соломона.
Соломон проглашен за цара
11Натан упита Витсавеју, Соломонову мајку: »Зар ниси чула да је Адонија, Хагитин син, постао цар, а да наш господар Давид то не зна? 12Стога ми допусти да те посаветујем како да спасеш свој живот и живот свог сина Соломона. 13Иди цару Давиду и реци му: ‚Мој господару царе, зар се ниси заклео мени, својој слушкињи: »Твој син Соломон ће бити цар после мене. Он ће седети на мом престолу«? Зашто је онда Адонија постао цар?‘ 14Док ти још будеш тамо разговарала с царем, ја ћу ући и потврдити твоје речи.«
15Тако Витсавеја оде да посети остарелог цара у његовим одајама, где га је служила Шунемка Авишаг.
16Витсавеја се дубоко поклони цару, а он је упита: »Шта хоћеш?«
17»Господару«, рече му она, »ти си се мени, својој слушкињи, заклео ГОСПОДОМ, својим Богом: ‚Твој син Соломон биће цар после мене. Он ће седети на мом престолу.‘ 18Али сада је, ево, Адонија постао цар, а ти, мој господару царе, то не знаш. 19Принео је на жртву много волова, утовљене телади и ситне стоке и позвао све цареве синове, свештеника Авиатара и главног заповедника војске Јоава, али твог слугу Соломона није позвао. 20Мој господару царе, очи целог Израела упрте су у тебе, да му ти кажеш ко ће седети на твом престолу после тебе. 21Ако то не урадиш, чим ти умреш, мој господару царе, мене и мог сина Соломона сматраће злочинцима.«
22Док је она још разговарала с царем, стиже пророк Натан.
23Цару рекоше: »Пророк Натан је овде.«
Натан уђе код цара и ничице му се поклони, 24па рече: »Јеси ли ти, мој господару царе, рекао: ‚Адонија ће бити цар после мене. Он ће седети на мом престолу‘? 25Јер, он је данас отишао и принео на жртву много волова, утовљене телади и ситне стоке. Позвао је све цареве синове, заповеднике војске и свештеника Авиатара, и ено их једу и пију с њим и кличу: ‚Живео цар Адонија!‘ 26Али ни мене, твог слугу, ни свештеника Садока, ни Бенају сина Јехојадиног, ни твог слугу Соломона није позвао. 27Да ли си то учинио, мој господару царе, не обавестивши мене, свога слугу, о томе ко ће седети на твом престолу после тебе?«
28На то цар Давид рече: »Позовите Витсавеју.«
Када је она дошла цару и стала пред њега, 29цар се закле: »Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је избавио из сваке невоље, 30данас ћу извршити оно за што сам се заклео ГОСПОДОМ, Богом Израеловим: Твој син Соломон биће цар после мене. Он ће седети на мом престолу место мене.«
31Тада се Витсавеја ничице поклони цару и рече: »Довека живео мој господар, цар Давид!«
32Цар Давид рече: »Позовите свештеника Садока, пророка Натана и Бенају сина Јехојадиног.«
Када су они дошли пред цара, 33цар им рече: »Узмите службенике свога господара, па посадите мог сина Соломона на моју мазгу и одведите га у Гихон. 34Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израелом. Потом дуните у овнујски рог и вичите: ‚Живео цар Соломон!‘ 35Затим се с њим вратите овамо, а он нека дође и седне на мој престо. Он ће бити цар место мене. Поставио сам га за владара над Израелом и Јудом.«
36Бенаја син Јехојадин одговори цару: »Биће тако#1,36 Биће тако Дословно: Амин.! И нека то потврди ГОСПОД, Бог мога господара цара. 37Као што је ГОСПОД био с тобом, мој господару царе, нека тако буде и са Соломоном! Нека учини да он буде још већи цар од#1,37 он буде још већи цар од Дословно: његов престо буде већи од престола; исто и у 47. стиху. мога господара, цара Давида!«
38Тада свештеник Садок, пророк Натан, Бенаја син Јехојадин, Керећани и Пелетовци сиђоше и посадише Соломона на мазгу цара Давида и одведоше га у Гихон. 39Свештеник Садок узе из шатора#1,39 шатора Вероватно из Шатора састанка; в. 2. Мојс 27,21. рог с уљем и помаза Соломона. Потом дунуше у овнујски рог и сав народ повика: »Живео цар Соломон!« 40Тада сав народ пође горе за њим, свирајући фруле и толико гласно кличући да се земља тресла.
41Адонија и све званице које су биле с њим зачуше буку баш кад су завршавали гозбу.
Када је чуо звук рога, Јоав упита: »Каква је то силна галама у граду?«
42Док је он још говорио, стиже Јонатан, син свештеника Авиатара.
Адонија му рече: »Уђи. Ваљан човек као ти мора да носи добре вести.«
43»Не« одговори му Јонатан. »Наш господар, цар Давид, поставио је Соломона за цара. 44Цар је с њим послао свештеника Садока, пророка Натана, Бенају сина Јехојадиног, Керећане и Пелетовце. Они су га посадили на цареву мазгу, 45и свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара у Гихону. Одатле су кренули толико кличући да цео град одзвања. То је бука коју чујете. 46Осим тога, Соломон је већ сео на царски престо, 47а цареви службеници су дошли да честитају нашем господару, цару Давиду, говорећи: ‚Нека твој Бог учини да Соломоново име буде славније од твога и он још већи цар од тебе!‘ А цар се поклонио на својој постељи 48и рекао: ‚Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који ми је дао да данас својим очима видим наследника на свом престолу.‘«
49На то све Адонијине званице устадоше уплашене и разиђоше се. 50А Адонија, у страху од Соломона, оде и ухвати се за рогове жртвеника.
51Соломону рекоше: »Адонија се уплашио цара Соломона и ено се држи за рогове жртвеника и говори: ‚Нека ми се цар Соломон данас закуне да мене, свога слугу, неће погубити мачем.‘«
52Соломон одговори: »Ако се покаже као ваљан човек, неће му пасти ни длака с главе. Али, ако се утврди да је учинио зло, умреће.«
53Тада цар Соломон посла људе да га скину са жртвеника. Адонија дође и поклони се цару Соломону, а Соломон му рече: »Иди кући.«
Trenutno izabrano:
1. Цареви 1: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International