2. Цареви 6:6-31

Божији човек упита: »Где је пала?« па кад му онај показа место, Јелисије исече један штап, баци га и учини да секира исплива. »Извади је«, рече, а онај човек посегну руком и дохвати је. А цар Арама био је у рату са Израелом. Пошто се договорио са својим заповедницима, рече: »Подићи ћу табор на том и том месту.« Божији човек поручи израелском цару: »Пази кад пролазиш поред оног места, јер Арамејци иду онамо.« И израелски цар провери место на које му је указао Божији човек. Јелисије је тако много пута упозоравао цара, па се овај чувао тих места. То разбесне арамејског цара, па он позва своје заповеднике и упита их: »Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израелског цара?« »Ниједан од нас, мој господару царе«, рече један заповедник, »него то Јелисије, пророк који је у Израелу, говори цару оно што ти изговориш у својој спаваћој соби.« »Идите и сазнајте где је«, рече цар, »да могу да пошаљем људе да га ухвате.« Када му рекоше: »У Дотану је«, он онамо посла коње и борна кола и велику војску, који одоше ноћу и опколише град. Када је слуга Божијег човека устао и изашао напоље рано следећег јутра, а оно – војска с коњима и борним колима опколила град! »Авај, господару, шта да радимо?« упита слуга. »Не плаши се«, одговори пророк. »Више је оних који су с нама него оних који су с њима.« И Јелисије се помоли: »ГОСПОДЕ, отвори му очи, да види.« Тада ГОСПОД отвори очи слузи, и овај погледа и виде брда пуна коња и огњених кола свуда око Јелисија. Док се непријатељ спуштао према Јелисију, он се помоли ГОСПОДУ: »Удари ове људе слепилом.« И ГОСПОД их удари слепилом као што је Јелисије тражио. Јелисије им рече: »Ово није пут и ово није град. Пођите за мном, и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.« И одведе их у Самарију. Када су ушли у град, Јелисије рече: »ГОСПОДЕ, отвори очи овим људима, да виде.« И ГОСПОД им отвори очи и они видеше да су у Самарији. Када их је израелски цар видео, упита Јелисија: »Да ли да их побијем, оче мој? Да ли да их побијем?« »Немој да их побијеш«, одговори он. »Зар би побио оне које ниси заробио својим луком и мачем? Стави пред њих хране и воде, да једу и пију, па нека се врате свом господару.« И цар им приреди велику гозбу. Пошто су јели и пили, он их отпусти, и они се вратише свом господару. Тако арамејски пљачкаши више нису харали израелским подручјем. После неког времена Бен-Хадад, цар Арама, окупи сву своју војску, па оде и опседе Самарију. У граду настаде велика глад. Опсада потраја толико дуго да се магарећа глава продавала за осамдесет шекела сребра, а четврт кава голубијег измета за пет шекела. Док је израелски цар пролазио дуж зидина, једна жена му довикну: »Помози ми, мој господару царе!« А цар одговори: »Ако ти ГОСПОД не помогне, где ја да ти нађем помоћ? Са гумна или из муљаче?« Онда је упита: »Шта ти је?« »Ова жена ми је рекла«, одврати она, »‚Дај свог сина, да га данас поједемо, а сутра ћемо појести мог.‘ Тако смо скувале мог сина и појеле га. Сутрадан јој рекох: ‚Дај свог сина, да га поједемо‘, али она га је сакрила.« Чувши женине речи, цар раздре своју одећу. Док је ишао дуж зидина, народ га виде, а оно – испод одеће му кострет. Он рече: »Бог ме казнио ако глава Јелисија сина Шафатовог данас остане на његовим раменима!«