2. Knjiga o carevima 6:6-31 - Упореди све верзије

Podeli

Čovek Božiji upita: „Gde je pala?“ Kad su mu pokazali mesto, odsekao je prut i bacio ga tamo, i učinio da sekira ispliva. Zatim je rekao: „Izvadite je.“ Čovek pruži ruku i uzme je. Aramejski car je bio u ratu sa Izrailjem. On se posavetovao sa svojim slugama i rekao: „Utaboriću se na tom i tom mestu.“ Ali čovek Božiji posla poruku caru izrailjskom: „Pazi se da ne prođeš tim mestom, jer Aramejci silaze onamo.“ Car izrailjski je poslao ljude na mesto za koje mu je rekao čovek Božiji. On ga je upozoravao, te se car izrailjski čuvao; a to se nije dogodilo samo jednom ili dvaput. Aramejski car se veoma uznemirio zbog toga. Okupio je svoje sluge i rekao im: „Zar mi nećete reći ko je od nas na strani izrailjskog cara?“ Jedan od njegovih slugu mu reče: „Nije niko, gospodaru moj care. Nego to prorok Jelisej u Izrailju javlja izrailjskom caru i stvari koje ti izgovoriš u svojoj spavaćoj sobi.“ Car reče: „Pođite i vidite gde je, a ja ću poslati ljude da ga uhvate.“ Bilo mu je javljeno: „Eno ga u Dotanu!“ Tada je poslao konje, bojna kola i veliku vojsku. Došli su noću i opkolili grad. Kad je sluga čoveka Božijeg ustao rano ujutro i izašao, gle, vojska s konjima i bojnim kolima opkolila grad. Sluga reče: „Jao, gospodaru, šta da radimo?!“ A on reče: „Ne boj se, jer ima ih više s nama, nego s njima.“ Tada se Jelisej pomolio: „Gospode, otvori mu oči da vidi.“ Gospod je otvorio oči sluzi, te je video da je gora oko Jeliseja puna konja i vatrenih kočija. Kad su Aramejci sišli k njemu, Jelisej se pomolio Gospodu: „Udari ovaj narod slepilom!“ I udari ih slepilom po reči Jelisejevoj. Tada im Jelisej reče: „Ovo nije put i ovo nije grad. Pođite za mnom i ja ću vas odvesti čoveku koga tražite.“ Ali odveo ih je u Samariju. Čim su došli u Samariju, Jelisej reče: „Gospode, otvori im oči da vide!“ Gospod im je otvorio oči, pa su videli da su usred Samarije. Kad ih je car izrailjski ugledao, on reče Jeliseju: „Oče moj, hoću li ih pobiti?“ On reče: „Nećeš ih pobiti! Zar da pobiješ zarobljenike mačem i lukom? Iznesi pred njih hleb i vodu, neka jedu i piju, a onda neka idu svome gospodaru.“ Car im je pripremio veliku gozbu. Kad su jeli i pili, poslao ih je nazad, te su otišli svome gospodaru. Aramejske čete nisu više upadale u izrailjsku zemlju. Posle nekog vremena, aramejski car Ven-Adad, skupi svu svoju vojsku, pa krene i opkoli Samariju. U Samariji je zbog opsade zavladala velika glad. Jedna magareća glava se prodavala za osamdeset srebrnih šekela, a četvrtina kava golubijeg izmeta za pet srebrnih šekela. Kad je izrailjski car prolazio pokraj zidina, jedna žena povika k njemu: „Pomagaj, gospodaru moj care!“ On reče: „Ako ti Gospod ne pomaže, kako ću ti ja pomoći? Nečim sa gumna, ili iz kace? Kakva te muka muči?“ – upita car. Žena odgovori: „Ova žena mi je rekla: ’Daj svoga sina da ga pojedemo danas, a moga sina ćemo pojesti sutra.’ Tako smo skuvale mog sina i pojele ga. Ali kad sam joj sledećeg dana rekla: ’Daj tvoga sina da ga pojedemo’, ona je sakrila svoga sina.“ Kad je car čuo reči ove žene, on razdra svoju odeću. Kad je hodao po zidinama, narod je video da ispod, na svom telu, nosi kostret. On reče: „Neka mi Bog učini tako, i još više, ako danas glava Safatovog sina Jeliseja ostane na njemu!“

A čovek Božji reče mu: Gde je pala? A kad mu pokaza mesto, on odseče drvo i baci ga onamo, i učini te sekira ispliva. A on reče: Uzmi je. I čovek pruži ruku, te je uze. A kad car sirski vojevaše na Izrailja, većaše sa slugama svojim, i reče: Tu i tu neka stane vojska moja. A čovek Božji posla k caru Izrailjevom i poruči: Čuvaj se da ne ideš onuda, jer su onde Sirci u zasedi. I car Izrailjev posla na ono mesto, za koje reče čovek Božji i opomenu ga, te se čuvaše. I to ne bi jedanput ni dvaputa. I smuti se srce caru sirskom zato, i sazvavši sluge svoje reče im: Hoćete li mi kazati ko od naših dokazuje caru Izrailjevom? A jedan od sluga njegovih reče mu: Niko, care gospodaru moj; nego Jelisije prorok u Izrailju dokazuje caru Izrailjevom reči koje govoriš u ložnici svojoj. Tada reče: Idite, vidite gde je, da pošaljem da ga uhvate. I javiše mu govoreći: Eno ga u Dotanu. I posla onamo konje i kola s velikom vojskom; i oni došavši noću opkoliše grad. A ujutru, sluga čoveka Božijeg ustavši izađe, a to vojska oko grada i konji i kola. I reče mu sluga: Jaoh gospodaru, šta ćemo sad? A on mu reče: Ne boj se, jer je više naših nego njihovih. I pomoli se Jelisije govoreći: Gospode, otvori mu oči da vidi. I Gospod otvori oči momku, te vide, a to gora puna konja i kola ognjenih oko Jelisija. A kad pođoše Sirci k njemu, pomoli se Jelisije Gospodu i reče: Oslepi ovaj narod. I oslepi ih po reči Jelisijevoj. Tada im reče Jelisije: Nije ovo put, nije ovo grad; hodite za mnom i odvešću vas čoveku kog tražite. I odvede ih u Samariju. A kad dođoše u Samariju, reče Jelisije: Gospode, otvori im oči da vide. I Gospod im otvori oči, i videše, a to behu usred Samarije. A car Izrailjev reče Jelisiju kad ih ugleda: Hoću li biti, hoću li biti, oče moj? A on reče: Nemoj biti; eda li ćeš one pobiti koje zarobiš mačem svojim i lukom svojim? Iznesi im hleba i vode neka jedu i piju, pa onda neka idu gospodaru svom. I ugotovi im gozbu veliku; te jedoše i piše; pa ih otpusti, a oni otidoše gospodaru svom; i otada ne dolaziše čete sirske u zemlju Izrailjevu. A posle toga Ven-Adad, car sirski skupi svu vojsku svoju, i izađe i opkoli Samariju. I nasta velika glad u Samariji, jer gle, beše opkoljena toliko da glava magareća beše za osamdeset sikala srebra, a četvrt kava golubinjeg kala za pet sikala srebra. I kad car iđaše po zidovima, jedna žena povika k njemu govoreći: Pomagaj, care gospodaru! A on reče: Gospod ti ne pomaže, kako ću ti ja pomoći? S gumna li, ili iz kace? Još joj reče car: Šta ti je? A ona reče: Ova žena reče mi: Daj sina svog da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti mog sina. I skuvasmo sina mog i pojedosmo ga, a sutradan rekoh joj: Daj sina svog da ga pojedemo. Ali ona sakri svog sina. A kad car ču reči ženine, razdre haljine svoje; i kad iđaše po zidu, vide narod gde kostret beše ozdo na telu njegovom. Tada reče car: Tako da mi učini Bog i tako da doda ako glava Jelisija sina Safatovog ostane danas na njemu.

Божији човек упита: »Где је пала?« па кад му онај показа место, Јелисије исече један штап, баци га и учини да секира исплива. »Извади је«, рече, а онај човек посегну руком и дохвати је. А цар Арама био је у рату са Израелом. Пошто се договорио са својим заповедницима, рече: »Подићи ћу табор на том и том месту.« Божији човек поручи израелском цару: »Пази кад пролазиш поред оног места, јер Арамејци иду онамо.« И израелски цар провери место на које му је указао Божији човек. Јелисије је тако много пута упозоравао цара, па се овај чувао тих места. То разбесне арамејског цара, па он позва своје заповеднике и упита их: »Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израелског цара?« »Ниједан од нас, мој господару царе«, рече један заповедник, »него то Јелисије, пророк који је у Израелу, говори цару оно што ти изговориш у својој спаваћој соби.« »Идите и сазнајте где је«, рече цар, »да могу да пошаљем људе да га ухвате.« Када му рекоше: »У Дотану је«, он онамо посла коње и борна кола и велику војску, који одоше ноћу и опколише град. Када је слуга Божијег човека устао и изашао напоље рано следећег јутра, а оно – војска с коњима и борним колима опколила град! »Авај, господару, шта да радимо?« упита слуга. »Не плаши се«, одговори пророк. »Више је оних који су с нама него оних који су с њима.« И Јелисије се помоли: »ГОСПОДЕ, отвори му очи, да види.« Тада ГОСПОД отвори очи слузи, и овај погледа и виде брда пуна коња и огњених кола свуда око Јелисија. Док се непријатељ спуштао према Јелисију, он се помоли ГОСПОДУ: »Удари ове људе слепилом.« И ГОСПОД их удари слепилом као што је Јелисије тражио. Јелисије им рече: »Ово није пут и ово није град. Пођите за мном, и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.« И одведе их у Самарију. Када су ушли у град, Јелисије рече: »ГОСПОДЕ, отвори очи овим људима, да виде.« И ГОСПОД им отвори очи и они видеше да су у Самарији. Када их је израелски цар видео, упита Јелисија: »Да ли да их побијем, оче мој? Да ли да их побијем?« »Немој да их побијеш«, одговори он. »Зар би побио оне које ниси заробио својим луком и мачем? Стави пред њих хране и воде, да једу и пију, па нека се врате свом господару.« И цар им приреди велику гозбу. Пошто су јели и пили, он их отпусти, и они се вратише свом господару. Тако арамејски пљачкаши више нису харали израелским подручјем. После неког времена Бен-Хадад, цар Арама, окупи сву своју војску, па оде и опседе Самарију. У граду настаде велика глад. Опсада потраја толико дуго да се магарећа глава продавала за осамдесет шекела сребра, а четврт кава голубијег измета за пет шекела. Док је израелски цар пролазио дуж зидина, једна жена му довикну: »Помози ми, мој господару царе!« А цар одговори: »Ако ти ГОСПОД не помогне, где ја да ти нађем помоћ? Са гумна или из муљаче?« Онда је упита: »Шта ти је?« »Ова жена ми је рекла«, одврати она, »‚Дај свог сина, да га данас поједемо, а сутра ћемо појести мог.‘ Тако смо скувале мог сина и појеле га. Сутрадан јој рекох: ‚Дај свог сина, да га поједемо‘, али она га је сакрила.« Чувши женине речи, цар раздре своју одећу. Док је ишао дуж зидина, народ га виде, а оно – испод одеће му кострет. Он рече: »Бог ме казнио ако глава Јелисија сина Шафатовог данас остане на његовим раменима!«

Човек Божији упита: „Где је пала?“ Кад су му показали место, одсекао је прут и бацио га тамо, и учинио да секира исплива. Затим је рекао: „Извадите је.“ Човек пружи руку и узме је. Арамејски цар је био у рату са Израиљем. Он се посаветовао са својим слугама и рекао: „Утаборићу се на том и том месту.“ Али човек Божији посла поруку цару израиљском: „Пази се да не прођеш тим местом, јер Арамејци силазе онамо.“ Цар израиљски је послао људе на место за које му је рекао човек Божији. Он га је упозоравао, те се цар израиљски чувао; а то се није догодило само једном или двапут. Арамејски цар се веома узнемирио због тога. Окупио је своје слуге и рекао им: „Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израиљског цара?“ Један од његових слугу му рече: „Није нико, господару мој царе. Него то пророк Јелисеј у Израиљу јавља израиљском цару и ствари које ти изговориш у својој спаваћој соби.“ Цар рече: „Пођите и видите где је, а ја ћу послати људе да га ухвате.“ Било му је јављено: „Ено га у Дотану!“ Тада је послао коње, бојна кола и велику војску. Дошли су ноћу и опколили град. Кад је слуга човека Божијег устао рано ујутро и изашао, гле, војска с коњима и бојним колима опколила град. Слуга рече: „Јао, господару, шта да радимо?!“ А он рече: „Не бој се, јер има их више с нама, него с њима.“ Тада се Јелисеј помолио: „Господе, отвори му очи да види.“ Господ је отворио очи слузи, те је видео да је гора око Јелисеја пуна коња и ватрених кочија. Кад су Арамејци сишли к њему, Јелисеј се помолио Господу: „Удари овај народ слепилом!“ И удари их слепилом по речи Јелисејевој. Тада им Јелисеј рече: „Ово није пут и ово није град. Пођите за мном и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.“ Али одвео их је у Самарију. Чим су дошли у Самарију, Јелисеј рече: „Господе, отвори им очи да виде!“ Господ им је отворио очи, па су видели да су усред Самарије. Кад их је цар израиљски угледао, он рече Јелисеју: „Оче мој, хоћу ли их побити?“ Он рече: „Нећеш их побити! Зар да побијеш заробљенике мачем и луком? Изнеси пред њих хлеб и воду, нека једу и пију, а онда нека иду своме господару.“ Цар им је припремио велику гозбу. Кад су јели и пили, послао их је назад, те су отишли своме господару. Арамејске чете нису више упадале у израиљску земљу. После неког времена, арамејски цар Вен-Адад, скупи сву своју војску, па крене и опколи Самарију. У Самарији је због опсаде завладала велика глад. Једна магарећа глава се продавала за осамдесет сребрних шекела, а четвртина кава голубијег измета за пет сребрних шекела. Кад је израиљски цар пролазио покрај зидина, једна жена повика к њему: „Помагај, господару мој царе!“ Он рече: „Ако ти Господ не помаже, како ћу ти ја помоћи? Нечим са гумна, или из каце? Каква те мука мучи?“ – упита цар. Жена одговори: „Ова жена ми је рекла: ’Дај свога сина да га поједемо данас, а мога сина ћемо појести сутра.’ Тако смо скувале мог сина и појеле га. Али кад сам јој следећег дана рекла: ’Дај твога сина да га поједемо’, она је сакрила свога сина.“ Кад је цар чуо речи ове жене, он раздра своју одећу. Кад је ходао по зидинама, народ је видео да испод, на свом телу, носи кострет. Он рече: „Нека ми Бог учини тако, и још више, ако данас глава Сафатовог сина Јелисеја остане на њему!“

Човек Божји упита: „Где је пала?” Онај му показа место. Тада он одсече комад дрвета, баци га тамо и учини да секира исплива. Он рече: „Узми је.” Овај пружи руку своју па је узе. Потом зарати цар сиријски са Израиљцима. Он се договарао са својим војсковођама и рече: „Распоредићемо се на том месту.” Тада човек Божји посла цару Израиљевом поруку: „Чувај се оног места јер су се тамо Сиријци распоредили.” Цар Израиљев посла извиднике на место које му је назначио човек Божји и на које га је опоменуо, па се чувао. То се није десило само једном или двапут. Срце цара сиријског се узнемири. Он сазва слуге своје и рече им: „Хоћете ли ми рећи ко је од нас у дослуху с царем Израиљевим?” Један од слугу његових одговори: „Нико, господару царе, него Јелисије, пророк у Израиљу, саопштава цару Израиљевом и речи које говориш у спаваћој соби.” Тада он рече: „Идите и видите где је, па да пошаљем да га ухвате.” Потом му јавише: „Ено га у Дотану!” Он посла тамо коње, и кола и велику војску. Они дођоше ноћу и опколише град. Кад ујутру устаде, слуга човека Божјег изађе, а оно војска око града, коњи и кола. Слуга његов му рече: „Јао, господару мој! Шта да радимо?” Он му одговори: „Не бој се јер је више нас него њих.” Јелисије се помоли говорећи: „Господе, отвори му очи да би видео.” Господ отвори очи момку да види, а то шума пуна коња и кола огњених око Јелисија. Кад Сиријци сиђоше према њему, помоли се Јелисије Господу и рече: „Ослепи ове варваре.” На реч Јелисијеву, они ослепеше. Потом им Јелисије рече: „Није ово пут и није тамо град. Пођите за мном и одвешћу вас човеку којег тражите.” Тада их одведе у Самарију. Кад уђоше у Самарију, рече им Јелисије: „Господе, отвори им очи да прогледају!” Господ им отвори очи и видеше да су усред Самарије. Кад их угледа цар Самарије, упита Јелисија: „Оче мој, да их побијем?” Он одговори: „Немој да их побијеш. Зар ти убијаш заробљенике које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде. Нека једу и пију и нека се врате господару свом.” Онда им припремише велико окрепљење, тако да су они јели и пили, а потом их отпусти. Од тада сиријске чете нису више упадале у земљу израиљску. Касније, сиријски цар Вен-Адад скупи сву своју војску, попе се и опколи Самарију. Тада наста велика глад у Самарији. Била је опкољена толико да је магарећа глава коштала осамдесет сикала сребра, а четврт мере голубије нечисти пет сикала сребра. Кад је цар ишао по зидинама, нека жена му довикну говорећи: „Помагај, царе, господару мој!” Он одговори: „Ако ти Господ не помаже, како ја да ти помогнем? Нечим са њиве или из каце?” Цар је упита: „А шта је теби?” Она одговори: „Ова жена ми је казала: ‘Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.’ Скувале смо мог сина и појеле га. Сутрадан сам јој казала: ‘Дај сина свог да га поједемо.’ Међутим, она сакри свог сина.” Кад цар чу речи женине, раздера одећу своју, тако да је народ видео док је ишао по зиду да до тела носи грубу тканину. Тада цар повика: „Нека ме Бог казни и још придода ако глава Јелисија, сина Сафатовог, остане данас на њему!”