2. Самуило 1
1
Давид сазнаје за Саулову и Јонатанову смрт
1После Саулове смрти, Давид се, пошто је поразио Амалечане, врати у Циклаг и тамо остаде два дана. 2Трећега дана дође један човек из Сауловог табора, раздеране одеће и главе посуте земљом. Када је дошао пред Давида, ничице му се поклони.
3»Одакле долазиш?« упита га Давид.
А он одговори: »Умакао сам из Израеловог табора.«
4»Шта се догодило?« упита га Давид. »Испричај ми!«
»Војска је побегла из боја«, одврати човек, »али много војника је и погинуло. И Саул и његов син Јонатан су мртви.«
5На то Давид упита младића који му је донео вест: »Откуд знаш да су Саул и његов син Јонатан мртви?«
6»Случајно сам се затекао на гори Гилбои«, одговори младић, »и наишао на Саула. Био је ослоњен на своје копље, а борна кола и коњаници само што нису стигли до њега. 7Он се окрену и угледа ме, па ме позва, а ја рекох: ‚Молим?‘ 8Он ме упита: ‚Ко си?‘ а ја му рекох: ‚Амалечанин.‘ 9Он ми на то рече: ‚Стани над мене и убиј ме! У смртним сам мукама, али сам још жив.‘ 10Тако ја стадох над њега и убих га, јер сам знао да, онако рањен, неће остати жив. Онда сам скинуо круну с његове главе и наруквицу која му је била на руци, па сам их, ево, донео теби, господару.«
11На то Давид зграби и раздре своју одећу, а тако учинише и сви људи с њим. 12Жалили су, плакали и постили до вечери зато што су Саул и Јонатан, ГОСПОДЊА војска и израелски народ пали од мача.
13Давид упита оног младића који му је донео вест: »Одакле си?«
»Ја сам син једног дошљака, Амалечанина«, одговори овај.
14»Како си се усудио да дигнеш руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ и да га убијеш?« упита га Давид, 15па позва једнога од својих слугу рекавши: »Дођи и погуби овога!«
И слуга га уби.
Док је младић умирао, 16Давид му добаци: »Сâм си крив за своју смрт, јер си сведочио сâм против себе када си рекао: ‚Убио сам помазаника ГОСПОДЊЕГ.‘«
Давидова тужбалица за Саулом и Јонатаном
17Тада Давид испева ову тужбалицу о Саулу и његовом сину Јонатану 18и рече: »Нека Јудеји уче ову Песму о лŷку.« Та песма је записана у Књизи Јашаревој.
19»Слава твоја, Израеле, покошена
на твојим висовима лежи.
О како падоше ратници!
20Не причај о томе у Гату,
не обзнањуј то на улицама Ашкелона,
да филистејским кћерима не буде мило,
да се не обрадују кћери необрезаних.
21Ој горе гилбоанске, немале ни росе ни кише,
ни њива што принос жртвени рађају,
јер на вама је штит ратников окаљан,
штит Саулов уљем непремазан.
22Од крви побијених, од сала ратникâ
није се лŷк Јонатанов окретао,
нити се мач Саулов враћао ненасићен.
23Саул и Јонатан, за живота вољени и мили,
ни у смрти нису раздвојени.
Од орлова беху бржи,
од лавова снажнији.
24Кћери израелске, за Саулом плачите.
У скерлет вас је и гиздаво рухо облачио,
златним украсима китио вам одећу.
25О како у боју падоше ратници!
На висовима твојим Јонатан покошен лежи.
26Срце ми се цепа за тобом, Јонатане, брате,
много сам те волео.
Љубав ми је твоја дивнија била
од љубави жена.
27О како падоше ратници
и скрши се бојно оружје!«
Trenutno izabrano:
2. Самуило 1: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International