YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Проповедник 4:1-16

Проповедник 4:1-16 SB-ERV

Онда поново погледах свеколико угњетавање које се одиграва под сунцем: Видех сузе угњетених, а никога да их утеши. Сила је била на страни њихових угњетача, а никога да их утеши. Стога закључих да су мртви срећнији од живих. Боље него и једнима и другима ономе је ко још није био, ко није видео злодела која се чине под сунцем. И видех да сав мукотрпни труд и свако успешно дело извиру из човекове зависти према ближњему. И то је испразност – трчање за ветром. Безумник скрсти руке и самога себе изједа. Боље једна прегршт мира него две прегршти мукотрпног труда и трчања за ветром. И опет видех испразност под сунцем: Човек, сам самцат – нема ни сина ни брата – мукотрпно се труди без краја и конца, очи никако да му се насите богатства, а он се не пита: »За кога се то ја мукотрпно трудим и себе лишавам задовољства?« И то је испразност – тешка мука! Двојици је боље него једноме, јер имају добру награду за свој труд. Ако један падне, онај други ће му помоћи да се дигне. А јадан је онај ко падне, а нема никога да му помогне да се дигне. И ако двојица заједно легну, грејаће један другога. А како да се један сам угреје? Једнога је лако савладати, а двојица се могу одупрети. И уже од три струка није лако прекинути. Бољи је сиромашан а мудар младић, него стар а безуман цар који више не прихвата савет. Младић је изашао из тамнице, да постане цар, иако се родио сиромашан у свом царству. Видео сам како сви живи под сунцем иду за младићем, царевим наследником: нигде краја онима који су га подржавали. Али касније нису били задовољни њиме. И то је испразност – трчање за ветром.