Knjiga propovednikova 4:1-16
Knjiga propovednikova 4:1-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Опет видех сва тлачења која се чине под сунцем. Гле, сузе потлачених нема ко да обрише. Из руке тлачитеља излази насиље, и нико да их утеши. Тада похвалих оне који су већ умрли као срећније од оних који још живе. Међутим, срећнији и од једних и од других јесте онај који није ни постао и није видео зла дела која се чине под сунцем. Потом видех да сваки труд и сваки успех човеку доноси завист ближњега свога. И то је ништавило и трчање за ветром. Безумник прекрсти руке своје и своје тело изједа. Боља је једна прегршт у мору него две уз муку и уз трчање за ветром. Опет спазих ништавило под сунцем: Један је сам, без икога, ни сина, ни брата, и нема краја труду његовом. Не могу да се насите очи његове, а не мисли: „За кога се мучим и ускраћујем уживања души својој?” И то је ништавило и рђав посао. Боље је двојици него једном, јер добију добру плату за труд свој. Ако један падне, подигне га друг његов, а ако усамљен падне, нема другог да га подигне. Ако двојица спавају заједно, они се греју, а како један да се загреје? Ако надјачају једног, двојица ће му одолети. И троструки конац не кида се лако. Бољи је дечак сиромашан а мудар него цар стар а безуман, који не зна савет да прими. Из тамнице излази да влада иако је сиромашан рођен у царству свом. Видео сам све живе који под сунцем ходе за другим дечаком који ступа уместо њега. Није било краја народу пред којим је ишао, а они после не радују се њему. И то је ништавило и трчање за ветром.
Knjiga propovednikova 4:1-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Онда поново погледах свеколико угњетавање које се одиграва под сунцем: Видех сузе угњетених, а никога да их утеши. Сила је била на страни њихових угњетача, а никога да их утеши. Стога закључих да су мртви срећнији од живих. Боље него и једнима и другима ономе је ко још није био, ко није видео злодела која се чине под сунцем. И видех да сав мукотрпни труд и свако успешно дело извиру из човекове зависти према ближњему. И то је испразност – трчање за ветром. Безумник скрсти руке и самога себе изједа. Боље једна прегршт мира него две прегршти мукотрпног труда и трчања за ветром. И опет видех испразност под сунцем: Човек, сам самцат – нема ни сина ни брата – мукотрпно се труди без краја и конца, очи никако да му се насите богатства, а он се не пита: »За кога се то ја мукотрпно трудим и себе лишавам задовољства?« И то је испразност – тешка мука! Двојици је боље него једноме, јер имају добру награду за свој труд. Ако један падне, онај други ће му помоћи да се дигне. А јадан је онај ко падне, а нема никога да му помогне да се дигне. И ако двојица заједно легну, грејаће један другога. А како да се један сам угреје? Једнога је лако савладати, а двојица се могу одупрети. И уже од три струка није лако прекинути. Бољи је сиромашан а мудар младић, него стар а безуман цар који више не прихвата савет. Младић је изашао из тамнице, да постане цар, иако се родио сиромашан у свом царству. Видео сам како сви живи под сунцем иду за младићем, царевим наследником: нигде краја онима који су га подржавали. Али касније нису били задовољни њиме. И то је испразност – трчање за ветром.
Knjiga propovednikova 4:1-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Opet sam razmišljao o svem tom tlačenju koje se čini pod kapom nebeskom: I gle, suze potlačenih, a za njih nema tešitelja! Nema tešitelja za one pod silom ruke tlačitelja. Hvalio sam mrtve, one već preminule više nego žive, koji su još u životu. I od jednih i od drugih bolje je onome ko se rodio nije, onome koji nije video zlodelo koje se čini pod kapom nebeskom. Elem, razmišljao sam o svakom trudu, svakoj veštini u poslu: zbog toga svako zavidi bližnjemu svome. A i to je prolazno i jurenje vetra. Bezumnik prekrsti svoje ruke i onda jede sebe samog. Bolja je jedna puna šaka, a u miru nego obe pune šake u muci i jurenju vetra. Opet sam razmišljao o prolaznosti pod kapom nebeskom: Čovek samac, bez druga, bez sina i brata pored sebe, ali nema kraja njegovom mukotrpnom radu. Oči mu nikada nisu site blaga, pa se vajka: „Za koga ja to radim, duši svojoj uskraćujem sreću?“ I to je prolazno i tegoban je zadatak. Dvojici je bolje nego jednom, jer imaju dobru korist od svog truda. Jer, padne li jedan, drug njegov će ga podignuti. I jao onom koji padne, a nema druga da ga podigne! Elem, toplo im je kad leže udvoje, a kako će se jedan ugrejati? I ako neko nadvlada jednoga, dvojica mogu tog da nadvladaju. Tek, trostruko se uže ne iskida brzo. Bolji je siromašan, a mudar mladić, od budalastog i ostarelog cara što se više ne da savetovati. Jer on je izašao iz zatvora i zacario se, a u svom se carstvu rodio kao siromah. Posmatrao sam sve živo što hoda pod kapom nebeskom i video da pristaju uz ovog drugog, uz mladića koji će ga naslediti. Nebrojeni je sav taj narod, svi koji su bili pred njima. Ali oni što dolaze posle neće mu se radovati. I to je prolazno i jurenje vetra.
Knjiga propovednikova 4:1-16 Нови српски превод (NSP)
Опет сам размишљао о свем том тлачењу које се чини под капом небеском: И гле, сузе потлачених, а за њих нема тешитеља! Нема тешитеља за оне под силом руке тлачитеља. Хвалио сам мртве, оне већ преминуле више него живе, који су још у животу. И од једних и од других боље је ономе ко се родио није, ономе који није видео злодело које се чини под капом небеском. Елем, размишљао сам о сваком труду, свакој вештини у послу: због тога свако завиди ближњему своме. А и то је пролазно и јурење ветра. Безумник прекрсти своје руке и онда једе себе самог. Боља је једна пуна шака, а у миру него обе пуне шаке у муци и јурењу ветра. Опет сам размишљао о пролазности под капом небеском: Човек самац, без друга, без сина и брата поред себе, али нема краја његовом мукотрпном раду. Очи му никада нису сите блага, па се вајка: „За кога ја то радим, души својој ускраћујем срећу?“ И то је пролазно и тегобан је задатак. Двојици је боље него једном, јер имају добру корист од свог труда. Јер, падне ли један, друг његов ће га подигнути. И јао оном који падне, а нема друга да га подигне! Елем, топло им је кад леже удвоје, а како ће се један угрејати? И ако неко надвлада једнога, двојица могу тог да надвладају. Тек, троструко се уже не искида брзо. Бољи је сиромашан, а мудар младић, од будаластог и остарелог цара што се више не да саветовати. Јер он је изашао из затвора и зацарио се, а у свом се царству родио као сиромах. Посматрао сам све живо што хода под капом небеском и видео да пристају уз овог другог, уз младића који ће га наследити. Небројени је сав тај народ, сви који су били пред њима. Али они што долазе после неће му се радовати. И то је пролазно и јурење ветра.
Knjiga propovednikova 4:1-16 Sveta Biblija (SRP1865)
Opet vidjeh sve nepravde koje se èine pod suncem, i gle, suze onijeh kojima se èini nepravda, i nemaju ko bi ih potješio ni snage da se izbave iz ruku onijeh koji im èine nepravdu; nemaju nikoga da ih potješi. Zato hvalih mrtve koji veæ pomriješe više nego žive koji još žive. Ali je bolji i od jednijeh i od drugih onaj koji još nije postao, koji nije vidio zla što biva pod suncem. Jer vidjeh svaki trud i svako dobro djelo da od njega biva zavist èovjeku od bližnjega njegova. I to je taština i muka duhu. Bezumnik sklapa ruke svoje, i jede svoje tijelo. Bolja je jedna grst u miru nego obje grsti s trudom i mukom u duhu. Opet vidjeh taštinu pod suncem: Ima ko je sam, inokosan, nema ni sina ni brata, i opet nema kraja trudu njegovu, i oèi njegove ne mogu da se nasite bogatstva; a ne misli: za koga se muèim i oduzimam svojoj duši dobra? I to je taština i zao posao. Bolje je dvojici nego jednomu, jer imaju dobru dobit od svoga truda. Jer ako jedan padne, drugi æe podignuti druga svojega; a teško jednomu! ako padne, nema drugoga da ga podigne. Jošte ako dvojica spavaju zajedno, grije jedan drugoga; a jedan kako æe se zgrijati? I ako bi ko nadjaèao jednoga, dvojica æe mu odoljeti; i trostruka vrvca ne kida se lako. Bolje je dijete ubogo a mudro nego car star a bezuman, koji se veæ ne zna pouèiti. Jer jedan izlazi iz tamnice da caruje, a drugi koji se rodi da caruje osiromaši. Vidjeh sve žive koji hode pod suncem gdje pristaju za djetetom drugim, koje æe stupiti na njegovo mjesto. Nema kraja narodu koji bijaše pred njim, a koji poslije nastanu neæe se radovati njemu. I to je taština i muka duhu.