Проповедник 4:1-16

Опет видех сва тлачења која се чине под сунцем. Гле, сузе потлачених нема ко да обрише. Из руке тлачитеља излази насиље, и нико да их утеши. Тада похвалих оне који су већ умрли као срећније од оних који још живе. Међутим, срећнији и од једних и од других јесте онај који није ни постао и није видео зла дела која се чине под сунцем. Потом видех да сваки труд и сваки успех човеку доноси завист ближњега свога. И то је ништавило и трчање за ветром. Безумник прекрсти руке своје и своје тело изједа. Боља је једна прегршт у мору него две уз муку и уз трчање за ветром. Опет спазих ништавило под сунцем: Један је сам, без икога, ни сина, ни брата, и нема краја труду његовом. Не могу да се насите очи његове, а не мисли: „За кога се мучим и ускраћујем уживања души својој?” И то је ништавило и рђав посао. Боље је двојици него једном, јер добију добру плату за труд свој. Ако један падне, подигне га друг његов, а ако усамљен падне, нема другог да га подигне. Ако двојица спавају заједно, они се греју, а како један да се загреје? Ако надјачају једног, двојица ће му одолети. И троструки конац не кида се лако. Бољи је дечак сиромашан а мудар него цар стар а безуман, који не зна савет да прими. Из тамнице излази да влада иако је сиромашан рођен у царству свом. Видео сам све живе који под сунцем ходе за другим дечаком који ступа уместо њега. Није било краја народу пред којим је ишао, а они после не радују се њему. И то је ништавило и трчање за ветром.