Фараону је кола и војску бацио у море;
у Црвеном мору се утопише најбољи заповедници,
прекрише их воде дубоке,
у дубину потонуше као камен.
»Твоја десница, ГОСПОДЕ, прослави се снагом;
твоја десница, ГОСПОДЕ, непријатеља разби.
Својим силним величанством противнике си срушио.
Пустио си свој гнев пламтећи,
и он их сажеже као стрњику.
Од даха твојих ноздрва нагомилаше се воде,
као бедем стадоше набујале воде,
у срцу мора дубине се стврднуше.
»Непријатељ рече: ‚Гонићу их, стићи,
и плен поделити,
до миле воље на њима се искалити.
Мач ћу исукати – моја рука ће их уништити.‘
А ти својим дахом дуну, и море их прекри,
као олово потонуше у моћне воде.
»Ко је међу боговима као ти, ГОСПОДЕ?
Ко је као ти величанствен у светости,
страшан у хвалама и чини чуда?
Ти пружи десницу,
и земља их прогута.
»Својом љубављу водиш народ који си откупио,
својом снагом га управљаш ка свом светом пребивалишту.
Чуће то народи и задрхтати.
Муке ће спопасти Филистејце,
ужаснуће се едомске старешине,
спопашће дрхтавица моавске моћнике,
истопиће се храброст Ханаанаца,
страх и трепет ће их обузети.
Од силине твоје руке занемеће као камен
док народ твој не прође, ГОСПОДЕ,
док народ који си купио не прође.
Довешћеш га и посадити на својој гори,
на месту које си учинио својим боравиштем, ГОСПОДЕ,
светилиштем које твоје руке саздаше, Господе.
»ГОСПОД влада заувек и довека.«
Када су фараонови коњи, кола и коњаници ушли у море и ГОСПОД на њих вратио воде мора, а Израелци по сувом прошли посред мора, Ааронова сестра, пророчица Мирјам, узе даире у руку и све жене пођоше за њом с даирама и играјући. Мирјам им запева:
»Певајте ГОСПОДУ, јер је силно узвишен.
У море је бацио коња и јахача.«
Потом Мојсије поведе Израелце са Црвеног мора, па уђоше у пустињу Шур. Три дана су путовали пустињом, али не нађоше воде. Када су стигли до Маре, нису тамо могли да пију воду, јер је била горка. Зато се то место и зове Мара.
Тада народ поче да гунђа против Мојсија, говорећи: »Шта ћемо да пијемо?«
Мојсије завапи ГОСПОДУ, и ГОСПОД му показа једно дрво, које Мојсије баци у воду, и вода постаде слатка.
Тамо им ГОСПОД даде уредбу и закон и тамо их искуша.
Он рече: »Ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и чинио оно што је исправно у његовим очима, ако будеш слушао заповести и држао се свих његових уредби, нећу на тебе послати ниједну од болести које сам послао на Египћане. Јер ја сам ГОСПОД, који те исцељује.«
Онда стигоше у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и утаборише се крај воде.