2. Mojsijeva 15:4-27

Podijeli

2. Mojsijeva 15:4-27 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Кола фараонова и војску његову сурва у море. Његове изабранике Црвено море прогута! Таласи их прекрише, потонуше у дубину као камен. Десница Твоја, Господе, показа се у снази, десница Твоја, Господе, разби непријатеља. Величином славе своје оборио си противнике, пушташ свој гнев, који их прождире као сламу. Од даха из ноздрва Твојих надође вода, стаде вода као зид, у дубини морској се стврдну. Непријатељ рече: ‘Гонићу их, стићи ћу их, плен ћу поделити. Наситиће се душа моја, извући ћу мач и истребиће их рука моја.’ А ти дахом својим дуну и море их прекри. Потонуше у дубоку воду као олово. Господе, ко је као ти међу боговима? Ко је величанствен у светости као ти? Пружио си десницу и земља их прогута! Милошћу својом водио си овај народ и избавио си га. Снагом својом упућујеш га ка светом стану Твом! Кад то чуше народи, задрхташе, препадоше се Филистејци! Уплашише се старешине едомске, задрхташе владари моавски, препадоше се сви који живе у Ханану! Спопашће их страх и трепет, скамениће се од снаге руке Твоје, док не прође народ Твој, Господе, док не прође народ Твој, који си примио. Одвешћеш их и посадити на гору наследства свога, На место које си себи, Господе, припремио за боравиште, светињу, Господе, коју су Твоје руке створиле! Господ ће владати вечно и увек!” Кад уђоше у море фараонови коњи с колима и коњаницима, поврати Господ воду морску на њих, а синови Израиљеви прођоше сувим посред мора. Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руке, а све жене јој се придружише с бубњевима и играху. Марија је певала: „Певајте Господу, јер се славом прослави. Коња и јахача сурва у море!” Потом поведе Мојсије синове Израиљеве од Црвеног мора према пустињи Сур. Ишли су три дана пустињом, али не нађоше воде. Дођоше у Меру, али нису могли да пију воде у Мери јер је била горка. Зато се и прозва то место Мера. Тада стаде народ гунђати Мојсију говорећи: „Шта ћемо пити?” Мојсије завапи Господу, а Господ му показа дрво које стави у воду и вода постаде слатка. Ту им Господ даде закон и заповести и ту их искуша. Тада им рече: „Ако будеш добро слушао глас Господа, Бога свога, и радиш што је добро у очима његовим и ако пригнеш уво своје ка заповестима његовим и држиш све његове законе, нећу пустити на тебе ниједну болест коју сам пустио на Египћане, јер ја сам Господ који исцељује!” Потом стигоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми, и ту се улогорише поред воде.

2. Mojsijeva 15:4-27 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Фараону је кола и војску бацио у море; у Црвеном мору се утопише најбољи заповедници, прекрише их воде дубоке, у дубину потонуше као камен. »Твоја десница, ГОСПОДЕ, прослави се снагом; твоја десница, ГОСПОДЕ, непријатеља разби. Својим силним величанством противнике си срушио. Пустио си свој гнев пламтећи, и он их сажеже као стрњику. Од даха твојих ноздрва нагомилаше се воде, као бедем стадоше набујале воде, у срцу мора дубине се стврднуше. »Непријатељ рече: ‚Гонићу их, стићи, и плен поделити, до миле воље на њима се искалити. Мач ћу исукати – моја рука ће их уништити.‘ А ти својим дахом дуну, и море их прекри, као олово потонуше у моћне воде. »Ко је међу боговима као ти, ГОСПОДЕ? Ко је као ти величанствен у светости, страшан у хвалама и чини чуда? Ти пружи десницу, и земља их прогута. »Својом љубављу водиш народ који си откупио, својом снагом га управљаш ка свом светом пребивалишту. Чуће то народи и задрхтати. Муке ће спопасти Филистејце, ужаснуће се едомске старешине, спопашће дрхтавица моавске моћнике, истопиће се храброст Ханаанаца, страх и трепет ће их обузети. Од силине твоје руке занемеће као камен док народ твој не прође, ГОСПОДЕ, док народ који си купио не прође. Довешћеш га и посадити на својој гори, на месту које си учинио својим боравиштем, ГОСПОДЕ, светилиштем које твоје руке саздаше, Господе. »ГОСПОД влада заувек и довека.« Када су фараонови коњи, кола и коњаници ушли у море и ГОСПОД на њих вратио воде мора, а Израелци по сувом прошли посред мора, Ааронова сестра, пророчица Мирјам, узе даире у руку и све жене пођоше за њом с даирама и играјући. Мирјам им запева: »Певајте ГОСПОДУ, јер је силно узвишен. У море је бацио коња и јахача.« Потом Мојсије поведе Израелце са Црвеног мора, па уђоше у пустињу Шур. Три дана су путовали пустињом, али не нађоше воде. Када су стигли до Маре, нису тамо могли да пију воду, јер је била горка. Зато се то место и зове Мара. Тада народ поче да гунђа против Мојсија, говорећи: »Шта ћемо да пијемо?« Мојсије завапи ГОСПОДУ, и ГОСПОД му показа једно дрво, које Мојсије баци у воду, и вода постаде слатка. Тамо им ГОСПОД даде уредбу и закон и тамо их искуша. Он рече: »Ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и чинио оно што је исправно у његовим очима, ако будеш слушао заповести и држао се свих његових уредби, нећу на тебе послати ниједну од болести које сам послао на Египћане. Јер ја сам ГОСПОД, који те исцељује.« Онда стигоше у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и утаборише се крај воде.

2. Mojsijeva 15:4-27 Novi srpski prevod (NSPL)

Kola je faraonova i vojsku njegovu u more sručio, čelnici se vojni u moru Crvenom podavili. Tama ih je prekrila, u dubine su morske kao kamen potonuli. Desnica se tvoja, Gospode, proslavila silom, desnica je tvoja, Gospode, zatrla dušmana. Veličanstvom svoje slave oborio si one što se protiv tebe bune, svoj gnev si kao oganj poslao, proždro ih je kao slamu. Na dah tvojih nozdrva sabraše se vode, stihije se morske kao zid uspraviše, u srcu mora bezdan se morski u tlo čvrsto pretvori. Dušmanin reče: ’Goniću ih, uhvatiti, plen svoj podeliti, zasitiću njima svoju dušu; svoj ću mač isukati i silom ih porobiti.’ Na dah tvojih usta more ih je prekrilo, potonuše kao olovo u moćnim vodama. Ko je kao ti, Gospode, među bogovima? Ko je kao ti, veličanstven u svetosti, strašan u slavi, tvorac čudesa? Ispružio si svoju desnicu i zemlja ih je progutala. Svojom milošću ti si izveo narod, njega si ti otkupio, snagom si ga svojom poveo k stanu svoje svetosti. Čuće to narodi, od straha zadrhtaće, strava obuzeće žitelje filistejske. Smeli su se vladari edomski, zastrepeli knezovi moavski, klonuli su svi žitelji Hanana. Užas i strah njih je obuzeo, mišicom si ih svojom moćnom zanemeo, skamenio, dok tvoj narod, Gospode, ne prođe, dok narod, koji si ti stekao, ne prođe. Dovešćeš ih i zasaditi na gori koja tebi pripada, na mestu koje ti, o, Gospode, boravištem svojim učini, Svetilištem, Gospode, što ga tvoje ruke utemeljiše. Gospod će carevati u veke vekova.“ Kad su, dakle, faraonovi konji, bojna kola i konjanici pošli za njima u more, Gospod je vratio morske vode na njih, dok su Izrailjci hodali po suvom usred mora. Potom je Aronova sestra Marija, proročica, uzela bubanj u ruku, a sve ostale žene su je pratile s bubnjevima i plešući. Marija im je zapevala: „Zapevajte Gospodu jer se silno proslavio, konja i konjanika u more je svalio.“ Mojsije je poveo Izrailjce od Crvenog mora. Krenuli su prema pustinji Sur. Tri dana su putovali pustinjom, ali nisu našli vodu. Kad su došli u Maru, nisu mogli da piju vodu kod Mare, jer je bila gorka. Zato su to mesto nazvali Mara. Narod je gunđao Mojsiju: „Šta ćemo da pijemo?“ Mojsije zavapi Gospodu. Gospod mu pokaže neko drvo. Mojsije baci to drvo u vodu i voda postane slatka. Tamo im je Gospod dao uredbe i pravo, i tamo ih je stavio na kušnju. Rekao je: „Ako pažljivo slušaš glas Gospoda, Boga svoga, činiš što je pravo pred njim, i slušaš njegove zapovesti, te držiš sve njegove uredbe, nijedna od pošasti koje sam doveo na Egipat neće doći na tebe. Jer sam ja, Gospod, tvoj lekar.“ Zatim su došli u Elim, gde je bilo dvanaest izvora i sedamdeset palmi. Utaborili su se tu, uz vodu.

2. Mojsijeva 15:4-27 Нови српски превод (NSP)

Кола је фараонова и војску његову у море сручио, челници се војни у мору Црвеном подавили. Тама их је прекрила, у дубине су морске као камен потонули. Десница се твоја, Господе, прославила силом, десница је твоја, Господе, затрла душмана. Величанством своје славе оборио си оне што се против тебе буне, свој гнев си као огањ послао, прождро их је као сламу. На дах твојих ноздрва сабраше се воде, стихије се морске као зид усправише, у срцу мора бездан се морски у тло чврсто претвори. Душманин рече: ’Гонићу их, ухватити, плен свој поделити, заситићу њима своју душу; свој ћу мач исукати и силом их поробити.’ На дах твојих уста море их је прекрило, потонуше као олово у моћним водама. Ко је као ти, Господе, међу боговима? Ко је као ти, величанствен у светости, страшан у слави, творац чудеса? Испружио си своју десницу и земља их је прогутала. Својом милошћу ти си извео народ, њега си ти откупио, снагом си га својом повео к стану своје светости. Чуће то народи, од страха задрхтаће, страва обузеће житеље филистејске. Смели су се владари едомски, застрепели кнезови моавски, клонули су сви житељи Ханана. Ужас и страх њих је обузео, мишицом си их својом моћном занемео, скаменио, док твој народ, Господе, не прође, док народ, који си ти стекао, не прође. Довешћеш их и засадити на гори која теби припада, на месту које ти, о, Господе, боравиштем својим учини, Светилиштем, Господе, што га твоје руке утемељише. Господ ће царевати у веке векова.“ Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. Марија им је запевала: „Запевајте Господу јер се силно прославио, коња и коњаника у море је свалио.“ Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара. Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?“ Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка. Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар.“ Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.

2. Mojsijeva 15:4-27 Sveta Biblija (SRP1865)

Kola Faraonova i vojsku njegovu vrže u more; izbrane vojvode njegove utopiše se u Crvenom Moru. Bezdani ih pokriše; padoše u dubinu kao kamen. Desnica tvoja, Gospode, proslavi se u sili; desnica tvoja, Gospode, satr neprijatelja. I mnoštvom velièanstva svojega oborio si one koji ustaše na te; pustio si gnjev svoj, i proždrije ih kao slamu. Od daha nozdara tvojih sabra se voda; stade u gomilu voda koja teèe; stinuše se vali usred mora. Neprijatelj reèe: tjeraæu, stignuæu, dijeliæu plijen; nasitiæe ih se duša moja, izvuæi æu maè svoj, istrijebiæe ih ruka moja. Ti dunu vjetrom svojim, i more ih pokri, i utonuše kao olovo u dubokoj vodi. Ko je kao ti meðu silnima, Gospode? ko je kao ti slavan u svetosti, strašan u hvali, i da èini èudesa? Ti pruži desnicu svoju, i proždrije ih zemlja. Vodiš milošæu svojom narod, koji si iskupio, vodiš krjepošæu svojom u stan svetosti svoje. Èuæe narodi, i zadrhtaæe; muka æe spopasti one koji žive u zemlji Filistejskoj. Tada æe se prepasti starješine Edomske, junake Moavske spopašæe drhat, uplašiæe se svi koji žive u Hananskoj. Spopašæe ih strah i trepet; od velièine ruke tvoje zamuknuæe kao kamen, dokle ne proðe narod tvoj, Gospode, dokle ne proðe narod, koji si zadobio. Odvešæeš ih i posadiæeš ih na gori našljedstva svojega, na mjestu koje si sebi za stan spremio, Gospode, u svetinji, Gospode, koju su tvoje ruke utvrdile. Gospod æe carovati dovijeka. Jer uðoše konji Faraonovi s kolima njegovijem i s konjicima njegovijem u more, i Gospod povrati na njih vodu morsku; a sinovi Izrailjevi prijeðoše suhim posred mora. I Marija proroèica sestra Aronova uze bubanj u ruku svoju; a za njom izidoše sve žene s bubnjima i sviralama. I otpijevaše im Marija: pjevajte Gospodu, jer se slavno proslavi; konja i konjika vrže u more. Potom krenu Mojsije sinove Izrailjeve od Mora Crvenoga, i poðoše u pustinju Sur; i tri dana išavši po pustinji ne naðoše vode. Odande doðoše u Meru, ali ne mogoše piti vode u Meri, jer bješe gorka; otuda se prozva mjesto Mera. Tada stade narod vikati na Mojsija govoreæi: šta æemo piti? I Mojsije zavapi ka Gospodu, a Gospod mu pokaza drvo, te ga metnu u vodu, i voda posta slatka. Ondje mu dade uredbu i zakon, i ondje ga okuša. I reèe: ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svojega, i ušèiniš što je pravo u oèima njegovijem, i ako prigneš uho k zapovijestima njegovijem i ušèuvaš sve uredbe njegove, nijedne bolesti koju sam pustio na Misir neæu pustiti na tebe; jer sam ja Gospod, ljekar tvoj. I doðoše u Elim, gdje bijaše dvanaest izvora i sedamdeset palama; i ondje stadoše u oko kod vode.