Језекиљ 12:1-16

Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, ти живиш међу бунтовним народом. Они имају очи да виде, а не виде, и имају уши да чују, а не чују, јер су бунтован народ. Зато, сине човечији, спреми ствари за изгнанство док је још дан, њима наочиглед, па иди одатле где си сад на друго место. Можда ће увидети, иако су бунтован народ. Док је још дан, њима наочиглед, изнеси своје ствари спремљене за изгнанство, а увече, њима наочиглед, изађи онако како излазе они који одлазе у изгнанство. Њима наочиглед, прокопај зид и изађи са стварима кроз њега. Ствари упрти на плећа, њима наочиглед, и изађи у сутон. Покриј лице, да не видиш земљу, јер сам те ја учинио знаком израелском народу.« И ја учиних како ми је заповеђено. Док је још био дан, изнех ствари спремљене за изгнанство, а увече прокопах зид рукама. У сутон изађох са стварима, носећи их на плећима, њима наочиглед. Ујутро ми дође реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, зар те онај бунтовни израелски народ није питао: ‚Шта то радиш?‘ Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ово пророштво односи се на владара у Јерусалиму и на сав израелски народ који је тамо.‘ Реци им: ‚Ја сам вам знак.‘ Како си ти учинио, тако ће и они. Отићи ће у изгнанство као сужњи. Њихов владар ће упртити своје ствари на плећа у сутон и отићи. Прокопаће му отвор у зиду, да кроз њега изађе, а он ће покрити лице да не види земљу. Разапећу своју мрежу, и он ће се ухватити у моју замку. Одвешћу га у Вавилон, у земљу Халдејаца, али је он неће видети, и тамо ће умрети. Распршићу на све стране света све који су око њега – оне који му помажу и оне који га чувају – и потерати их исуканим мачем. »Знаће да сам ја ГОСПОД када их распем по народима и расејем по земљама. Али неколико њих поштедећу мача, глади и помора, да би међу народима којима дођу могли да причају о свим својим гнусобама. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«