Авакум 3:6-19

Он стаде и затресе земљу, погледа, и народи задрхташе. Древне горе се распадоше и потонуше прадавна брда дуж његових стаза прадавних. »Видех невољу у кушанским шаторима, тресу се крила шатора мидјанских. Зар си се разјарио на реке, ГОСПОДЕ, зар си се разгневио на потоке, зар си се разбеснео на море када си јездио на својим коњима и на својим колима победничким? Свој лук си извадио спреман да одапне стреле. Села »Рекама си расцепио земљу. Планине те угледаше и задрхташе. Бујице протутњаше, океан загрме и високо диже своје таласе. Сунце и месец застадоше на својим путањама пред блеском твојих летећих стрела, пред сјајем твога севајућег копља. У срџби си газио земљом и у гневу вршио народе као жито. Изашао си да спасеш свој народ, да свога помазаника спасеш. Смрвио си вођу земље опаких и од главе до пете га оголио. Села »Његовим копљем пробо си главу ратницима када су као вихор јурнули да нас распрше, ликујући као они који сиромаха прождиру у потаји. Ти својим коњима изгази море, силне воде комешајући. »Када сам то чуо, утроба ми задрхта, усне ми забридеше од тога звука. Трулеж ми се увуче у кости, а ноге заклецаше. Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване народу који нас је напао. »Иако смоквино стабло не пупи и на лози нема грожђа, иако је подбацио род маслине и њиве не дају храну, иако нема оваца по торовима ни говедâ по оборима, ипак ћу се радовати у ГОСПОДУ, веселити се у Богу, свом Спаситељу. Господ ГОСПОД је моја снага; даје ми ноге као у јелена и да по својим висовима ходам.«

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Авакум 3:6-19