Knjiga proroka Avakuma 3:6-19
Knjiga proroka Avakuma 3:6-19 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada stane, tad se zemlja trese; kad pogleda, narodi poskaču; rastresu se večiti vrhovi i sležu se brda drevna, jer drevni su putevi njegovi. Video sam tugu pod šatorima Kušana, podrhtavaju šatorski zastori zemlje madijanske. O, Gospode, jesi li na reke gnevan? Gneviš li se ti na reke ili si na more jarostan? Evo, jezdiš na konjima svojih bojnih kola spasenja. Razotkriven i vidno je postavljen luk tvoj, reč zakletve tvoje šiba. Sela A reke brazdaju zemlju. Gledaju te, grče se planine, kuljaju bujične vode, bezdan se javlja hukom svojim i ruke svoje visoko diže. Sunce i mesec miruju u svom prebivalištu, uminu na svetlo strela tvojih i na blesak sjaja tvoga koplja. Ti u ljutnji zemlju gaziš, u jarosti ti narode vršeš. Izlaziš zbog spasenja svog naroda, zbog spasenja pomazanika svoga drobiš glavara zlikovačkog doma, razotkrivaš od pete do vrata. Sela Njihovim kopljima probadaš glavara njihovih ratnika, a oni jurišaju da nas zdrobe, i likuju kao kad u potaji proždiru siromaha. Ti gaziš po moru konjima svojim i pene se velike vode. I ja sam to čuo i stomak mi se zgrčio, od tog zvuka mi zadrhtaše usne, trulež mi se uvuče u kosti, a kolena mi zaklecaše. Smiriću se sve do dana nevolje što dolazi na narod koji nas napada. Ako smokva i ne propupi, ako nema na čokotu ploda; izneveri li trud oko masline, ne rode li polja hranom, nestane li stado iz tora i iščezne stoka iz obora, u Gospodu ja ću da uskliknem i veselim se u Bogu mog spasenja! Gospod Bog je moja snaga! Dade mi noge hitre ko u košute, po mom kršu dade mi da hodam.
Knjiga proroka Avakuma 3:6-19 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад он стане, земља подрхтава, кад погледа – варвари подрхтавају. Распадају се планине вечне, слежу се брегови прадавни. Његове су стазе вечне. Видех престрашене шаторе египатске, затресоше се застори у земљи мадијанској. Господе, да ли си се на реке разгневио? На воде јарост твоја? На море кад јездиш на коњима својим и на колима спасења? Истурио си лук свој као што си се племенима заклео, реке земљу просецају. Дрхте планине кад те виде, бујица наваљује, бездан пушта глас свој, увис подиже руке своје. Сунце и Месец стадоше у обитавалишту свом. Према светлости пођоше стреле твоје, према севању копља твога. Љутито земљом пролазиш, у бесу варваре газиш. Изашао си да спасеш народ свој, да спасеш помазаника свога. Срушио си кров кући зликовачкој, открио си темељ до дна. Пробио си копљем његовим главу вође њиховог, који наваљују да нас сатру и радосно кличу као да ће прождрети сиротог тајно. Газиш по мору коњима својим, по обиљу маса водених. Чуо сам, и утроба ми се потресла. На звук су задрхтале усне моје, трулеж уђе у кости моје, а колена ми клецају. Чекам да дође дан невоље народу који нас пустоши. Смоква не цвета више, нема рода на лози виновој. Ускраћује се уље маслина, а поља храну не дају. Овце нестају из тора, нема говеда у оборима. Међутим, ја ћу се радовати у Господу, кликтаћу Богу спасења свога. Господ, Господ је сила моја. Он ми даје ноге као у кошуте и на висине ме води. Хоровођи на инструментима жичаним мојим.
Knjiga proroka Avakuma 3:6-19 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Он стаде и затресе земљу, погледа, и народи задрхташе. Древне горе се распадоше и потонуше прадавна брда дуж његових стаза прадавних. »Видех невољу у кушанским шаторима, тресу се крила шатора мидјанских. Зар си се разјарио на реке, ГОСПОДЕ, зар си се разгневио на потоке, зар си се разбеснео на море када си јездио на својим коњима и на својим колима победничким? Свој лук си извадио спреман да одапне стреле. Села »Рекама си расцепио земљу. Планине те угледаше и задрхташе. Бујице протутњаше, океан загрме и високо диже своје таласе. Сунце и месец застадоше на својим путањама пред блеском твојих летећих стрела, пред сјајем твога севајућег копља. У срџби си газио земљом и у гневу вршио народе као жито. Изашао си да спасеш свој народ, да свога помазаника спасеш. Смрвио си вођу земље опаких и од главе до пете га оголио. Села »Његовим копљем пробо си главу ратницима када су као вихор јурнули да нас распрше, ликујући као они који сиромаха прождиру у потаји. Ти својим коњима изгази море, силне воде комешајући. »Када сам то чуо, утроба ми задрхта, усне ми забридеше од тога звука. Трулеж ми се увуче у кости, а ноге заклецаше. Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване народу који нас је напао. »Иако смоквино стабло не пупи и на лози нема грожђа, иако је подбацио род маслине и њиве не дају храну, иако нема оваца по торовима ни говедâ по оборима, ипак ћу се радовати у ГОСПОДУ, веселити се у Богу, свом Спаситељу. Господ ГОСПОД је моја снага; даје ми ноге као у јелена и да по својим висовима ходам.«
Knjiga proroka Avakuma 3:6-19 Нови српски превод (NSP)
Када стане, тад се земља тресе; кад погледа, народи поскачу; растресу се вечити врхови и слежу се брда древна, јер древни су путеви његови. Видео сам тугу под шаторима Кушана, подрхтавају шаторски застори земље мадијанске. О, Господе, јеси ли на реке гневан? Гневиш ли се ти на реке или си на море јаростан? Ево, јездиш на коњима својих бојних кола спасења. Разоткривен и видно је постављен лук твој, реч заклетве твоје шиба. Села А реке браздају земљу. Гледају те, грче се планине, куљају бујичне воде, бездан се јавља хуком својим и руке своје високо диже. Сунце и месец мирују у свом пребивалишту, умину на светло стрела твојих и на блесак сјаја твога копља. Ти у љутњи земљу газиш, у јарости ти народе вршеш. Излазиш због спасења свог народа, због спасења помазаника свога дробиш главара зликовачког дома, разоткриваш од пете до врата. Села Њиховим копљима пробадаш главара њихових ратника, а они јуришају да нас здробе, и ликују као кад у потаји прождиру сиромаха. Ти газиш по мору коњима својим и пене се велике воде. И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио, од тог звука ми задрхташе усне, трулеж ми се увуче у кости, а колена ми заклецаше. Смирићу се све до дана невоље што долази на народ који нас напада. Ако смоква и не пропупи, ако нема на чокоту плода; изневери ли труд око маслине, не роде ли поља храном, нестане ли стадо из тора и ишчезне стока из обора, у Господу ја ћу да ускликнем и веселим се у Богу мог спасења! Господ Бог је моја снага! Даде ми ноге хитре ко у кошуте, по мом кршу даде ми да ходам.
Knjiga proroka Avakuma 3:6-19 Sveta Biblija (SRP1865)
Stade, i izmjeri zemlju, pogleda i razmetnu narode, raspadoše se vjeène gore, slegoše se humovi vjeèni; putovi su mu vjeèni. Vidjeh šatore Etiopske u muci, ustreptaše zavjesi zemlji Madijanskoj. Eda li se na rijeke razgnjevi Gospod? eda li se na rijeke raspali gnjev tvoj? na more jarost tvoja, kad si pojezdio na konjma svojim i na kolima svojim za spasenje? Pomoli se luk tvoj kao što si se zakleo plemenima; razdro si zemlju za rijeke. Vidješe te gore i uzdrktaše, povodanj navali; bezdana pusti glas svoj, uvis podiže ruke svoje. Sunce i mjesec stadoše u stanu svom, idoše prema svjetlosti tvoje strijele, prema sijevanju sjajnoga koplja tvojega. Srdito si išao po zemlji, gnjevno si gazio narode. Izašao si na spasenje narodu svojemu, na spasenje s pomazanikom svojim; razmrskao si glavu kuæi bezbožnièkoj do vrata otkrivši temelj. Njegovijem kopljima probio si glavu selima njegovijem kad navaljivahu kao vihor da me razaspu, radovahu se kao da æe proždrijeti siromaha u potaji. Išao si po moru na konjma svojim, po gomili mnoge vode. Èuh, i utroba se moja uskoleba, usne mi uzdrktaše na glas, u kosti mi uðe truhlež, i ustresoh se na mjestu svom; kako æu poèivati u dan nevolje, kad doðe na narod koji æe ga opustošiti. Jer smokva neæe cvasti, niti æe biti roda na lozi vinovoj; rod æe maslinov prevariti, i njive neæe dati hrane, ovaca æe nestati iz tora, i goveda neæe biti u oboru. Ali æu se ja radovati u Gospodu, veseliæu se u Bogu spasenja svojega. Gospod je Gospod sila moja, i daæe mi noge kao u košute, i vodiæe me po visinama mojim. Naèelniku pjevaèkom uz žice moje.