Авакум 3:6-19

Кад он стане, земља подрхтава, кад погледа – варвари подрхтавају. Распадају се планине вечне, слежу се брегови прадавни. Његове су стазе вечне. Видех престрашене шаторе египатске, затресоше се застори у земљи мадијанској. Господе, да ли си се на реке разгневио? На воде јарост твоја? На море кад јездиш на коњима својим и на колима спасења? Истурио си лук свој као што си се племенима заклео, реке земљу просецају. Дрхте планине кад те виде, бујица наваљује, бездан пушта глас свој, увис подиже руке своје. Сунце и Месец стадоше у обитавалишту свом. Према светлости пођоше стреле твоје, према севању копља твога. Љутито земљом пролазиш, у бесу варваре газиш. Изашао си да спасеш народ свој, да спасеш помазаника свога. Срушио си кров кући зликовачкој, открио си темељ до дна. Пробио си копљем његовим главу вође њиховог, који наваљују да нас сатру и радосно кличу као да ће прождрети сиротог тајно. Газиш по мору коњима својим, по обиљу маса водених. Чуо сам, и утроба ми се потресла. На звук су задрхтале усне моје, трулеж уђе у кости моје, а колена ми клецају. Чекам да дође дан невоље народу који нас пустоши. Смоква не цвета више, нема рода на лози виновој. Ускраћује се уље маслина, а поља храну не дају. Овце нестају из тора, нема говеда у оборима. Међутим, ја ћу се радовати у Господу, кликтаћу Богу спасења свога. Господ, Господ је сила моја. Он ми даје ноге као у кошуте и на висине ме води. Хоровођи на инструментима жичаним мојим.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Авакум 3:6-19