Посланица Јеврејима 6:10-18

Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима. А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде, да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано. Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом, рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.« И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано. Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу. Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена.