Jevrejima 6:10-18 - Упореди све верзије

Podeli

Jer Bog nije nepravedan; on neće zaboraviti vaše delo i ljubav koju ste pokazali u njegovo ime, služeći verujućima, kao što im još uvek služite. Želimo, naime, da svako od vas pokaže revnost do kraja da bi se ispunilo ono čemu se nadate. Tako nećete postati lenji, nego ćete slediti primer onih koji kroz veru i strpljivost primaju u posed ono što je Bog obećao. Kada je Bog dao obećanje Avrahamu, dao ga je uz zakletvu. No, pošto nije imao ni u koga većeg da se zakune, zakleo se samim sobom, rekavši: „Obilno ću te blagosloviti i silno te umnožiti.“ Avraham je bio strpljiv, i tako primio ono što mu je Bog obećao. Jer ljudi se zaklinju onim što je veće, pa zakletvom potvrđuju ono što tvrde i tako okončavaju raspravu. Tako je i Bog, želeći da u većoj meri pokaže primaocima obećanja nepromenljivost svoje odluke, potvrdio obećanje zakletvom. To je učinio da bismo posredstvom ovih dvaju nepromenljivih činjenica, u kojima se Bog ne može prevariti, imali silnu utehu mi koji smo našli utočište, te da bismo se čvrsto držali nade koja je pred nama.

Jer Bog nije nepravedan da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste u ime Njegovo, posluživši svetima i služeći. Ali želimo da svaki od vas pokaže to isto staranje da se nada održi tvrdo do samog kraja; da ne budete lenivi, nego da se ugledate na one koji verom i trpljenjem dobijaju obećanja. Jer kad Bog Avramu obeća, ne imajući ničim većim da se zakune, zakle se sobom, govoreći: Zaista blagosiljajući blagosloviću te, i umnožavajući umnožiću te. I tako trpeći dugo, dobi obećanje. Jer se ljudi većim kunu, i svakoj njihovoj svađi svršetak je zakletva za potvrđenje. Zato i Bog kad htede naslednicima obećanja obilnije da pokaže tvrđu zaveta svog, učini posrednika kletvu: Da bi u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima Bogu nije moguće slagati, imali jaku utehu mi koji smo pribegli da se uhvatimo za nadu koja nam je dana

Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима. А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде, да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано. Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом, рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.« И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано. Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу. Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена.

Јер Бог није неправедан; он неће заборавити ваше дело и љубав коју сте показали у његово име, служећи верујућима, као што им још увек служите. Желимо, наиме, да свако од вас покаже ревност до краја да би се испунило оно чему се надате. Тако нећете постати лењи, него ћете следити пример оних који кроз веру и стрпљивост примају у посед оно што је Бог обећао. Када је Бог дао обећање Аврахаму, дао га је уз заклетву. Но, пошто није имао ни у кога већег да се закуне, заклео се самим собом, рекавши: „Обилно ћу те благословити и силно те умножити.“ Аврахам је био стрпљив, и тако примио оно што му је Бог обећао. Јер људи се заклињу оним што је веће, па заклетвом потврђују оно што тврде и тако окончавају расправу. Тако је и Бог, желећи да у већој мери покаже примаоцима обећања непроменљивост своје одлуке, потврдио обећање заклетвом. То је учинио да бисмо посредством ових двају непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, имали силну утеху ми који смо нашли уточиште, те да бисмо се чврсто држали наде која је пред нама.

Јер Бог није неправедан па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену на тај начин што сте послужили светима и што им и сада служите. Али ми желимо да свако од вас до краја показује исто старање да се нада потпуно испуни, да не постанете троми, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећања. Јер кад је Бог дао обећање Аврааму, немајући никога већег да се њиме закуне, закле се самим собом, говорећи: „Заиста ћу те обилно благословити и силно умножити.” И пошто је Авраам тако стрпљиво истрајао, постиже обећање. Људи се, наиме, заклињу оним што је веће и свако противљење се свршава заклетвом за потврду. Стога се и Бог, желећи да у већој мери покаже наследницима обећања непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом да бисмо посредством двеју непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, крепку утеху имали ми који смо прибегли да дохватимо наду која је пред нама