Посланица Јеврејима 7:4-24

Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена. Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама. Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања – а нема сумње да увек већи благосиља мањег. И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив. Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама, јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет. Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом? А када се мења свештенство, мора да се промени и закон. Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника. Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао. А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота. Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.« Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна – пошто Закон ништа није учинио савршеним – а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу. А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници, а он са заклетвом Онога који му је рекао: »Господ се заклео и неће се предомислити: ти си свештеник довека.« На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза. И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби, а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно.