Jevrejima 7:4-24 - Упореди све верзије

Podeli

Pogledajte samo koliko je veliki onaj kome je naš rodonačelnik, Avraham, dao desetak od najboljeg plena. Doduše, Zakon nalaže da i Levijevi potomci koji obavljaju svešteničku službu uzimaju desetak od naroda, to jest, od svoje braće, iako i oni vode poreklo od Avrahama. Melhisedek nije bio Levijev potomak, ali je dobio desetak od Avrahama i zatim ga blagoslovio, njega kome su data obećanja. Neosporno je da veći blagosilja manjeg. U prvom slučaju, desetak dobijaju sveštenici koji su smrtni ljudi, a u drugom Melhisedek za koga se tvrdi da je živ. I moglo bi se reći da je Levije, koji inače uzima desetak, u stvari dao desetak preko Avrahama, zato što je još uvek bio u telu svoga praoca kada mu je Melhisedek izašao u susret. Ako je, dakle, savršenstvo postignuto posredstvom levitskog sveštenstva, budući da je narod pod njim dobio Zakon, zar bi još postojala potreba da se pojavi sveštenik po redu Melhisedekovom, umesto po redu koji se naziva po Aronu? Naime, gde se menja sveštenstvo, tamo se menja i Zakon. A Isus, za koga je ovo rečeno, pripada drugom plemenu – od koga niko nije služio kod žrtvenika. Jasno je, naime, da naš Gospod potiče iz Judinog plemena o kome Mojsije nije ništa rekao kada je govorio o sveštenstvu. Ovo postaje još očiglednije pojavom drugog sveštenika koji je sličan Melhisedeku. On je postao sveštenik ne na osnovu odredbe koja se temelji na zakonu prirodnog nasleđa, već na sili neuništivog života. Jer Pismo svedoči o njemu: „Ti si doveka sveštenik po redu Melhisedekovom.“ Ukinuta je, naime, stara zapovest jer je bila slaba i beskorisna. A pošto Zakon nije ništa usavršio, uvedena je bolja nada kojom pristupamo Bogu. Ovo je Bog potvrdio uz zakletvu, dok sveštenici ulaze u službu bez zakletve. Ali on je postao sveštenik uz zakletvu Boga koji mu je rekao: „Gospod je dao zakletvu i neće je povući: ’Ti si doveka sveštenik.’“ Samim tim je i Isus postao jamac boljeg saveza. Uz to, mnogi su prestali da budu sveštenici, jer ih je smrt prekinula u službi. Ali pošto Hristos ostaje doveka, njegovo sveštenstvo nikada ne prolazi.

Ali pogledajte koliki je ovaj kome je i Avraam patrijarh dao desetak od plena. Istina, i oni od sinova Levijevih koji primiše sveštenstvo, imaju zapovest da uzimaju po zakonu desetak od naroda, to jest od braće svoje, ako su i izišli iz bedara Avramovih. Ali onaj koji se ne broji od njihovog roda, uze desetak od Avraama, i blagoslovi onog koji ima obećanje. Ali bez svakog izgovora manje blagoslovi veće. I tako ovde uzimaju desetak ljudi koji umiru, a onamo Onaj za kog se posvedoči da živi. I, da ovako kažem, Levije koji uze desetak, dao je desetak kroz Avraama: Jer beše još u bedrima očevim kad ga srete Melhisedek. Ako je, dakle, savršenstvo postalo kroz levitsko sveštenstvo (jer je narod pod njim zakon primio), kakva je još potreba bila govoriti da će drugi sveštenik postati po redu Melhisedekovom, a ne po redu Aronovom? Jer, kad se promeni sveštenstvo, mora se i zakon promeniti. Jer za koga se ovo govori On je od drugog kolena, od kog niko ne pristupi k oltaru. Jer je poznato da Gospod naš od kolena Judina izađe, za koje koleno Mojsije ne govori ništa o sveštenstvu. I još je više poznato da će po redu Melhisedekovom drugi sveštenik postati, koji nije postao po zakonu telesne zapovesti nego po sili života večnog. Jer svedoči: Ti si sveštenik vavek po redu Melhisedekovom. Tako se ukida pređašnja zapovest, što bi slaba i zaludna. Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolju nadu, kroz koju se približujemo k Bogu. I još ne bez zakletve: Jer oni bez zakletve postaše sveštenici; a Ovaj sa zakletvom kroz Onog koji Mu govori: Zakle se Gospod i neće se raskajati: Ti si sveštenik vavek po redu Melhisedekovom. Toliko boljeg zaveta posta Isus jamac. I oni mnogi biše sveštenici, jer im smrt ne dade da ostanu. A Ovaj, budući da ostaje vavek, ima večno sveštenstvo.

Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена. Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама. Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања – а нема сумње да увек већи благосиља мањег. И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив. Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама, јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет. Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом? А када се мења свештенство, мора да се промени и закон. Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника. Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао. А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота. Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.« Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна – пошто Закон ништа није учинио савршеним – а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу. А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници, а он са заклетвом Онога који му је рекао: »Господ се заклео и неће се предомислити: ти си свештеник довека.« На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза. И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби, а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно.

Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Аврахам, дао десетак од најбољег плена. Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Аврахама. Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Аврахама и затим га благословио, њега коме су дата обећања. Неоспорно је да већи благосиља мањег. У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Аврахама, зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет. Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника. Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. Јер Писмо сведочи о њему: „Ти си довека свештеник по реду Мелхиседековом.“ Укинута је, наиме, стара заповест јер је била слаба и бескорисна. А пошто Закон није ништа усавршио, уведена је боља нада којом приступамо Богу. Ово је Бог потврдио уз заклетву, док свештеници улазе у службу без заклетве. Али он је постао свештеник уз заклетву Бога који му је рекао: „Господ је дао заклетву и неће је повући: ’Ти си довека свештеник.’“ Самим тим је и Исус постао јамац бољег савеза. Уз то, многи су престали да буду свештеници, јер их је смрт прекинула у служби. Али пошто Христос остаје довека, његово свештенство никада не пролази.

Погледајте само колики је овај коме је Авраам, патријарх, дао десетак од најбољег плена. Додуше, и они од синова Левијевих који приме свештеничку службу имају наредбу да по закону узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако су и ови изашли из Авраамових бедара. Међутим, онај који не води порекло од њих узео је десетак од Авраама и благословио је онога који има обећања. А нико не може порећи да веће благосиља мање. И овде узимају десетак смртни људи, а онде онај за кога се сведочи да живи. И, да тако кажем, посредством Авраама је и Левије, који иначе узима десетак, дао десетак, јер је био још у очевом бедру кад му је Мелхиседек изашао у сусрет. Да је, дакле, било савршенства посредством левитског свештенства, јер је народ под њим добио закон, каква би још потреба била да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом и да се не зове по реду Ароновом? Кад се, наиме, мења свештенство, мора доћи и до промене закона. Јер за кога се ово говори припадао је другом племену – од којега нико није служио жртвенику. А сасвим је очевидно да је Господ наш потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из овога племена Мојсије није ништа рекао. Још више и потпуније је јасно кад се по сличности с Мелхиседеком поставља други свештеник, који то није постао по закону телесног прописа, него по сили неуништивог живота. Јер се за њега сведочи: „Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.” Укида се, наиме, пређашња заповест зато што је била слаба и бескорисна, јер закон није ништа усавршио, а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу. И уколико не бива без заклетве – јер су они други постали свештеници без заклетве – он пак са заклетвом – посредством онога који му говори: „Закле се Господ и неће се покајати: ‘Ти си свештеник довека!’”, утолико је и Исус постао јемац бољег савеза. И они су у великом броју постали свештеници зато што им смрт не дозвољава да остану; овај пак има непролазно свештенство зато што он остаје довека.