Исаија 57
57
1Праведник гине, а нико не мари.
Верне уклањају,
а нико не схвата да праведнике одводе
да их сачувају несреће.
2Они који иду правим путем,
у мир улазе и налазе починак
на свом лежају.
3»Али ви – дођите овамо,
ви врачарини синови,
ви потомци прељубника и блуднице!
4Коме се то изругујете?
Коме се кревељите и плазите језик?
Ви сте деца бунтовникова,
потомство лажљивчево.
5Изгарате од похоте међу храстовима
и под сваким зеленим дрветом.
Своју децу приносите на жртву
у кланцима и под високим литицама.
6»Твој део је међу облуцима из кланца,
они, они су твоје наследство.
Да, њима си изливала жртве леванице
и приносила житне жртве.
Зар да се упркос томе сажалим?
7Свој лежај си распростирала
на брегу високом, узвишеном,
и тамо се пењала да принесеш клане жртве.
8Иза врата и довратка
поставила си спомен на идоле.
Далеко од мене, обнаживала си се,
пењала се на свој лежај и разгртала га.
Погодбу си склопила с онима
чији лежај си заволела
и гледала си њихову голотињу.
9Ишла си Молоху с маслиновим уљем
и умножавала своје мирисне помасти.
Далеко си слала гласнике;
чак си и у сам Шеол силазила.
10Изморила си се од својих многих лутања,
али ниси хтела да кажеш: ‚Нема наде.‘
Нашла си нову снагу,
па ниси посустала.
11Од кога си толико стрепела и бојала се
да си ми постала неверна,
да ме се више ниси сећала,
ни мислила на мене?
Зато што сам ћутао и крио се –
зар ме се зато ниси бојала?
12Разоткрићу твоју ‚праведност‘
и твоја дела,
али од њих нећеш имати користи.
13»Кад будеш викала у помоћ,
нека те спасу идоли које си накупила!
Све ће их развејати ветар,
дашак их одувати.
Али ко се у мене узда,
наследиће земљу и запосести моју свету гору.«
Утеха за понизне
14Говориће се: »Наспите! Наспите!
Припремите пут!
Уклоните мом народу препреке с пута!«
15Јер, овако каже Вишњи и Узвишени,
који је довека жив, чије Име је свето:
»Живим на месту високом и светом,
али и с оним ко је скрушен
и понизног духа,
да оживим дух понизних
и оживим срце скрушених.
16Јер, нећу довека оптуживати,
ни вечито бити гневан,
јер би онда преда мном ишчилео човеков дух –
дах човека, кога сам створио.
17»Разгневио сам се због његове грешне похлепе,
казнио га и у гневу сакрио своје лице,
а он је и даље ишао својим путевима.
18Видео сам његове путеве, али излечићу га.
Водићу га и вратити утеху њему
и онима који с њим тугују,
19стављајући хвалу на његове усне.
Мир, мир ономе ко је далеко
и ономе ко је близу«,
каже ГОСПОД,
»и излечићу га.«
20Али зли су као узбуркано море,
које не уме да мирује,
чији таласи избацују муљ и блато.
21»Нема мира за зле«,
каже мој Бог.
Trenutno izabrano:
Исаија 57: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International