Еванђеље по Луки 20
20
Одакле Исусу власт?
(Мт 21,23-27; Мк 11,27-33)
1Док је једног дана учио народ у Храму и проповедао еванђеље, приђоше му првосвештеници и учитељи закона са старешинама, 2па му рекоше: »Кажи нам, којом влашћу ово чиниш или ко ти је дао ту власт?«
3»И ја ћу вас нешто упитати«, одврати он. »Кажите ми: 4да ли је Јованово крштење било са неба или од људи?«
5А они почеше о томе да расправљају међу собом говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му нисте веровали?‘ 6А ако кажемо: ‚Од људи‘, народ ће нас каменовати, јер је убеђен да је Јован био пророк.«
7Зато му одговорише: »Не знамо одакле је било.«
8Тада им Исус рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«
Прича о виноградарима
(Мт 21,33-46; Мк 12,1-12)
9Исус затим поче народу да прича ову причу: »Један човек засадио виноград, изнајмио га неким виноградарима, па отпутовао на дуже време. 10У време бербе посла он једног слугу виноградарима да му дају део виноградских плодова. Али виноградари га претукоше и отераше празних руку. 11Онда посла другог слугу, али и њега претукоше, извргоше руглу и отераше празних руку. 12Он посла и трећег, али и њега израњавише и избацише.
13»Тада власник винограда рече: ‚Шта да радим? Послаћу свог вољеног сина, можда ће њега поштовати.‘
14»Али, када су га виноградари угледали, почеше да расправљају међу собом говорећи: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ 15И избацише га из винограда и убише.
»Шта ће им, дакле, урадити господар винограда? 16Доћи ће и побити те виноградаре, а виноград дати другима.«
Када су људи то чули, рекоше: »Далеко било!«
17А Исус их погледа, па рече: »Шта онда значи оно што је записано:
‚Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони?‘#Пс 118,22
18И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.«
19А учитељи закона и првосвештеници тражили су начин да га сместа ухвате, јер су знали да је ову причу испричао о њима. Али бојали су се народа.
Плаћање пореза цару
(Мт 22,15-22; Мк 12,13-17)
20Помно су на њега пазили и слали доушнике, који су се претварали да су искрени, како би га ухватили у речи и предали га намесниковој сили и власти.
21Ови су га испитивали, говорећи: »Учитељу, знамо да исправно говориш и учиш народ, и да не гледаш ко је ко, него да учиш Божијем путу у складу са истином. 22Да ли је право да цару дајемо порез или није?«
23Али Исус им, прозревши њихово лукавство, рече: 24»Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?«
25»Царев«, рекоше они.
А он им рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«
26И они нису могли пред народом да га ухвате у речи, него заћуташе, задивљени његовим одговором.
Васкрсење мртвих
(Мт 22,23-33; Мк 12,18-27)
27Тада му приђоше неки садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 28»Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат који има жену, а нема деце, онда његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату. 29Била су тако седморица браће. Први се оженио и умро без деце. 30Онда се други, 31па трећи брат оженио том женом. Тако су сва седморица умрла не оставивши деце. 32На крају је умрла и жена. 33Чија ће, дакле, о васкрсењу она бити жена, пошто је била удата за седморицу?«
34Тада им Исус рече: »Људи овога света жене се и удају, 35а они који су достојни да буду на оном свету и васкрсну из мртвих, неће се ни женити ни удавати. 36И више не могу да умру, јер су као анђели. Они су Божија деца, пошто су деца васкрсења. 37А да мртви васкрсавају, то је и Мојсије показао када у одломку о грму Господа зове Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.#2. Мојс 3,6 38Бог није Бог мртвих, него живих, јер њему су сви живи.«
39»Учитељу«, рекоше неки учитељи закона, »добро си рекао!«
40И нико се више није усуђивао да га нешто пита.
Чији је Христос син?
(Мт 22,41-46; Мк 12,35-37)
41Тада им рече: »Како то да се говори да је Христос Давидов син? 42Сам Давид каже у Књизи псалама:
‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
43док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.‘#Пс 110,1
44Давид га, дакле, зове Господом. Како онда он може да му буде син?«
Упозорење против учитеља закона
(Мт 23,1-36; Мк 12,38-40; Лк 11,37-54)
45Док је сав народ слушао, он рече својим ученицима: 46»Чувајте се учитељâ закона. Они радо иду у дугим огртачима и воле да их поздрављају на трговима, да имају прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. 47Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«
Trenutno izabrano:
Еванђеље по Луки 20: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International