Еванђеље по Марку 12
12
Прича о виноградарима
(Мт 21,33-46; Лк 20,9-19)
1Потом Исус поче да им говори у причама: »Један човек засадио виноград, оградио га плотом, ископао муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. 2Кад је дошло време бербе, посла он виноградарима слугу да од њих узме део виноградских плодова. 3Али виноградари зграбише слугу, па га претукоше и отераше празних руку. 4Он им онда посла другог слугу. Њега виноградари изудараше по глави и извргоше руглу. 5Он посла и трећег слугу – њега убише. И посла још многе, а виноградари једне претукоше, а друге убише.
6»Имао је још само једнога – свог вољеног сина. На крају посла и њега, говорећи себи: ‚Мог сина ће поштовати.‘
7»Али виноградари рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ 8И зграбише га, па га убише и избацише из винограда.
9»Шта ће, дакле, учинити власник винограда? Доћи ће и побити виноградаре, а виноград ће дати другима.
10»Зар нисте ово читали у Писму:
‚Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
11Господ то учини
и то је дивно у нашим очима‘?«#Пс 118,22-23
12А они су тражили начин да га ухвате, јер су знали да је ову причу испричао против њих. Али бојали су се народа, па га оставише и одоше.
Плаћање пореза цару
(Мт 22,15-22; Лк 20,20-26)
13Онда му послаше неке фарисеје и иродовце да га ухвате у речи.
14»Учитељу«, рекоше му ови кад су дошли, »знамо да си истинољубив и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко, већ у складу са истином учиш народ Божијем путу. Да ли је право да се цару даје порез или није? Да ли да га дамо или не?«
15Али Исус је знао да су лицемерни, па им рече: »Зашто ме искушавате? Донесите ми динар да га погледам.«
16Они донеше, а он их упита: »Чији је ово лик и натпис?«
»Царев«, рекоше му они.
17Тада им Исус рече: »Дајте цару царево, а Богу Божије.«
И они му се задивише.
Васкрсење мртвих
(Мт 22,23-33; Лк 20,27-40)
18Онда дођоше к њему и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 19»Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.
20»Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство. 21Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим. 22И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена. 23О васкрсењу – када васкрсну – чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?«
24»У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу. 25Јер, када људи устану из мртвих, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 26А о мртвима, да васкрсавају – зар нисте у Мојсијевој књизи читали оно о грму, када је Бог рекао Мојсију: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.‘#2. Мојс 3,6 27Он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.«
Највећа заповест
(Мт 22,34-40; Лк 10,25-28)
28Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?«
29»Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један! 30Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘#5. Мојс 6,4-5 31А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘#3. Мојс 19,18 Нема већих заповести од ових.«
32»Лепо речено, учитељу«, рече му учитељ закона. »У праву си кад кажеш да је Бог само један и да нема другог осим њега. 33Волети га свим својим срцем, свим својим умом и свом својом снагом, и волети ближњега као самога себе важније је од свих паљеница и кланих жртава.«
34Видевши да је човек разумно одговорио, Исус му рече: »Ниси далеко од Божијег царства.«
И нико се више није усудио да га нешто пита.
Чији је Христос син?
(Мт 22,41-46; Лк 20,41-44)
35Док је учио народ у Храму, Исус упита: »Зашто учитељи закона говоре да је Христос Давидов син? 36Сам Давид рече у Светом Духу:
‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
док твоје непријатеље
не положим под твоје ноге.‘#Пс 110,1
37Дакле, сâм Давид га зове Господом. Како он онда може да му буде син?« А силан народ га је са уживањем слушао.
Упозорење против учитеља закона
(Мт 23,1-36; Лк 20,45-47)
38Учећи их, Исус рече: »Чувајте се учитељâ закона. Они воле да иду у дугим огртачима, да их поздрављају на трговима, 39прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. 40Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«
Удовичин прилог
(Лк 21,1-4)
41Исус седе преко пута храмске ризнице и поче да посматра људе како у њу стављају новац. А многи богаташи су стављали много. 42Дође и једна сиромашна удовица и стави два лептона#12,42 два лептона Лептон је био новчић најмање вредности., то јест један кодрант.
43Тада Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих који су стављали у ризницу. 44Јер, сви су они ставили од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све – све што је имала за живот.«
Trenutno izabrano:
Еванђеље по Марку 12: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International