Еванђеље по Марку 9
9
1»Истину вам кажем«, рече им, »неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде како Божије царство долази у сили.«
Преображење
(Мт 17,1-13; Лк 9,28-36)
2Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и Јована, Доведе их на једну високу гору, где су били сасвим сами, и пред њима се преобрази. 3Одећа му постаде сјајна и блиставо бела – таква да је ниједан белилац на земљи не би могао тако избелити. 4Тада се пред њима појавише Илија и Мојсије и почеше да разговарају са Исусом.
5Петар рече Исусу: »Раби, добро је што смо овде. Подићи ћемо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«
6Није, наиме, знао шта друго да каже пошто их је обузео страх.
7Тада се појави облак и засени их, а из облака се зачу глас: »Ово је мој љубљени Син! Њега слушајте!«
8И одједном, кад се обазреше, поред себе не видеше више никог осим Исуса.
9Док су силазили са горе, Исус им заповеди да ником не причају шта су видели док Син човечији не устане из мртвих. 10Они то задржаше за себе, али су међу собом расправљали шта значи »устати из мртвих«.
11Зато упиташе Исуса: »Зашто учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«
12»Додуше, заиста ће прво доћи Илија и све обновити«, рече им он. »Али, зашто је онда записано за Сина човечијега да ће много да препати и да ће бити одбачен? 13А ја вам кажем: Илија је дошао, а они су с њим учинили како им се прохтело, као што је за њега и записано.«
Излечење опседнутог дечака
(Мт 17,14-20; Лк 9,37-43а)
14Када су стигли к осталим ученицима, видеше силан народ око њих и учитеље закона како с њима расправљају. 15Чим је сав онај народ угледао Исуса, веома се изненадише, па притрчаше да га поздраве.
16»О чему то расправљате с њима?« упита их он.
17А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости. 18Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«
19»О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.«
20И они му га доведоше.
Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на земљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена.
21»Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца.
А овај рече: »Још од малих ногу. 22И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.«
23»Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.«
24А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!«
25Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!«
26И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро. 27Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде.
28Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«
29А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом#9,29 молитвом У неким рукописима стоји: молитвом и постом. може да се истера.«
Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 17,22-23; Лк 9,43б-45)
30Када су отишли оданде, пролазили су кроз Галилеју. А Исус није желео да то неко дозна 31пошто је учио своје ученике.
»Сина човечијега ће предати људима у руке и они ће га убити«, говорио им је. »А кад га убију, он ће после три дана васкрснути.«
32Али они нису разумели о чему говори, а плашили су се да га питају.
Ко је највећи?
(Мт 18,1-5; Лк 9,46-48)
33Када су стигли у Кафарнаум и када је ушао у кућу, Исус их упита: »О чему сте оно путем расправљали?«
34А они су ћутали, јер су путем један с другим расправљали о томе ко је највећи.
35Тада Исус седе, позва к себи Дванаесторицу, па им рече: »Ко хоће да буде први, нека буде међу свима последњи и свима служитељ.«
36Онда узе једно дете, постави га међу њих, загрли га, па им рече: 37»Ко год прими једно овакво дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, не прима мене, него Онога који ме је послао.«
Ко није против нас, тај је за нас
(Лк 9,49-50)
38»Учитељу«, рече му Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне. Забранили смо му, јер није један од нас.«
39»Не браните му«, рече Исус, »јер нико ко у моје име учини чудо не може одмах рђаво да говори о мени. 40Ко није против нас, тај је за нас. 41Ко вам пружи чашу воде зато што сте Христови, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«
Саблазни
(Мт 18,6-9; Лк 17,1-2)
42»Ко саблазни једнога од ових малених који у мене верују, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да га баце у море. 43Ако те твоја рука саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш кљаст него да имаш обе руке, а одеш у пакао, у неугасиви огањ. 44#9,44 У неким рукописима стоји: огањ, 44 где ‚њихов црв не умире и огањ се не гаси‘. 45Ако те твоја нога саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш хром него да имаш обе ноге, а будеш бачен у пакао. 46#9,46 У неким рукописима стоји: пакао, 46 где ‚њихов црв не умире и огањ се не гаси‘. 47Ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да у Божије царство уђеш са једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у пакао, 48где ‚њихов црв не умире и огањ се не гаси‘.#Ис 66,24 49Јер, свако ће бити посољен огњем.
50»Со је добра. Али, ако со постане неслана, чиме ћете је зачинити? Имајте соли у себи и будите у миру један с другим.«
Trenutno izabrano:
Еванђеље по Марку 9: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International