Песма над песмама 5:6-16

Отворих драгоме свом, а он се већ окренуо и нестао. Душа ми клону што је отишао. Потражих га, али га не нађох; позвах га, али он се не одазва. Нађоше ме стражари који обилазе град. Истукоше ме и израњавише и огртач ми свукоше чувари зидина. Заклињем вас, кћери јерусалимске, нађете ли драгога мога, реците му да сам болна од љубави. Што је твој драги бољи од других, најлепша међу женама? Што је твој драги бољи од других, да нас тако заклињеш? Мој драги је сјајан и румен; истиче се међу десет хиљада. Глава му злато најчистије, коса кудрава, црна као гавран. Очи му као голубице поред вода текућих, млеком опране, као драгуљи усађене. Образи му као леје зачина, леје биља мирисног. Усне му љиљани из којих капље смирна. Руке му шипке од злата с умецима од јасписа. Груди му као плоча слоноваче лазулитима обложена. Ноге му стубови од алабастера на подножја од злата постављени. Стас му као Либан, као најбољи кедрови. Уста му слатка и сав је пожељан. То је мој драги, то је мој пријатељ, кћери јерусалимске.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Песма над песмама 5:6-16