Dela apostolska 17:1-15

Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska. I Pavle po običaju svom uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma, pokazujući i dokazujući im da je trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus kog ja, reče, propovedam vama, jeste Hristos. I neki od njih verovaše, i pristaše s Pavlom i sa Silom, i od pobožnih Grka mnoštvo veliko, i od žena gospodskih ne malo. Ali tvrdovrati Jevreji zaviđahu, i uzevši neke zle ljude od prostog naroda, i sabravši četu, uzbuniše po gradu, i napadoše na kuću Jasonovu, i tražahu da ih izvedu pred narod. A kad njih ne nađoše, povukoše Jasona i neke od braće pred starešine gradske vičući: Ovi što zamutiše vasioni svet dođoše i ovde, koje Jason primi; i ovi svi rade protiv ćesarevih zapovesti, govoreći da ima drugi car, Isus. I smutiše narod i starešine gradske koji ovo čuše. Ali kad ih Jason i ostali zadovoljiše odgovorom, pustiše ih. A braća odmah noću opraviše Pavla i Silu u Veriju. Došavši onamo uđoše u zbornicu jevrejsku. Ovi pak behu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako. Tako verovaše mnogi od njih, i od poštenih grčkih žena i od ljudi ne malo. A kad razabraše Jevreji solunski da Pavle u Veriji propovedi reč Božju, dođoše i onamo te uzdigoše i pobuniše narod. A braća onda odmah otpraviše Pavla da ide u primorje; a Sila i Timotije ostaše onde. A pratioci dovedoše Pavla do Atine: i primivši zapovest na Silu i Timotija da dođu k njemu što brže, vratiše se.