Dela apostolska 17
17
Pavle propoveda u Solunu, Veriji i Atini.
1Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska. 2I Pavle po običaju svom uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma, 3pokazujući i dokazujući im da je trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus kog ja, reče, propovedam vama, jeste Hristos. 4I neki od njih verovaše, i pristaše s Pavlom i sa Silom, i od pobožnih Grka mnoštvo veliko, i od žena gospodskih ne malo. 5Ali tvrdovrati Jevreji zaviđahu, i uzevši neke zle ljude od prostog naroda, i sabravši četu, uzbuniše po gradu, i napadoše na kuću Jasonovu, i tražahu da ih izvedu pred narod. 6A kad njih ne nađoše, povukoše Jasona i neke od braće pred starešine gradske vičući: Ovi što zamutiše vasioni svet dođoše i ovde, 7koje Jason primi; i ovi svi rade protiv ćesarevih zapovesti, govoreći da ima drugi car, Isus. 8I smutiše narod i starešine gradske koji ovo čuše. 9Ali kad ih Jason i ostali zadovoljiše odgovorom, pustiše ih.
10A braća odmah noću opraviše Pavla i Silu u Veriju. Došavši onamo uđoše u zbornicu jevrejsku. 11Ovi pak behu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako. 12Tako verovaše mnogi od njih, i od poštenih grčkih žena i od ljudi ne malo. 13A kad razabraše Jevreji solunski da Pavle u Veriji propovedi reč Božju, dođoše i onamo te uzdigoše i pobuniše narod. 14A braća onda odmah otpraviše Pavla da ide u primorje; a Sila i Timotije ostaše onde. 15A pratioci dovedoše Pavla do Atine: i primivši zapovest na Silu i Timotija da dođu k njemu što brže, vratiše se.
16A kad ih Pavle čekaše u Atini, razdraži se duh njegov u njemu gledajući grad pun idola; 17i prepiraše se s Jevrejima i bogobojaznima u zbornici, i na pazaru svaki dan s onima s kojima se udešavaše. 18A neki od Epikurovaca i od stojičkih mudraca prepirahu se s njim; i jedni govorahu: Šta hoće ovaj besposlica? A drugi: Vidi se kao da hoće nove bogove da propoveda. Jer im propovedaše jevanđelje o Isusu i o vaskrsenju. 19Pa ga uzeše i odvedoše na Areopag govoreći: Možemo li razumeti kakva je ta nova nauka što ti kazuješ? 20Jer nešto novo mećeš u naše uši; hoćemo dakle da vidimo šta će to biti. 21A Atinjani svi i putnici iz drugih zemalja ne behu nizašta drugo nego da šta novo kazuju ili slušaju.
22A Pavle stavši nasred Areopaga reče: Ljudi Atinjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni; 23jer prolazeći i motreći vaše svetinje nađoh oltar na kome beše napisano: Bogu nepoznatom. Kog dakle ne znajući poštujete Onog vam ja propovedam. 24Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, On budući Gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama, 25niti prima ugađanja od ruku čovečijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje i sve. 26I učinio je da od jedne krvi sav rod čovečiji živi po svemu licu zemaljskom, i postavio je unapred određena vremena i međe njihovog življenja: 27Da traže Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednog nas.
28Jer kroz Njega živimo, i mičemo se, i jesmo;
kao što i neki od vaših pevača rekoše:
Jer smo i rod Njegov.
29Kad smo dakle rod Božji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski načinili po smišljanju svom. 30Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju; 31jer je postavio dan u koji će suditi vasionom svetu po pravdi preko čoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih.
32A kad čuše vaskrsenje iz mrtvih, onda se jedni rugahu; a jedni rekoše: Da te čujemo opet o tom. 33Tako Pavle otide između njih. 34A neki ljudi pristaše uza nj i verovaše; među kojima beše i Dionisije Areopagitski, i žena po imenu Damara, i drugi s njima.
Trenutno izabrano:
Dela apostolska 17: SRP1865
Istaknuto
Podeli
Uporedi
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN