Isaija 21
21
1Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako æe doæi iz pustinje, iz zemlje strašne. 2Ljuta utvara javi mi se. Nevjernik nevjeru èini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! svemu uzdisanju uèiniæu kraj. 3Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muèi porodilja; zgurih se èujuæi, prepadoh se videæi. 4Srce mi se smete, groza me poduze; noæ milina mojih pretvori mi se u strah. 5Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove. 6Jer ovako mi reèe Gospod: idi, postavi stražara da ti javi što vidi. 7I vidje kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom. 8I povika kao lav: gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noæ. 9I evo doðoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reèe: pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovijeh razbiše se o zemlju. 10Vršaju moj, i pšenice gumna mojega! što èuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjeva, javih vam. 11Breme Dumi. Vièe k meni neko sa Sira: stražaru! šta bi noæas? stražaru! šta bi noæas? 12Stražar reèe: doæi æe jutro, ali i noæ; ako æete tražiti, tražite, vratite se, doðite. 13Breme Arapskoj. Po šumama u Arapskoj noæivaæete, putnici Dedanski! 14Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretite s hljebom bjegunca. 15Jer æe bježati od maèa, od maèa gologa, od luka zapetoga i od žestokoga boja. 16Jer ovako mi reèe Gospod: za godinu, kao što je godina najamnièka, nestaæe sve slave Kidarske. 17I što ostane hrabrijeh strijelaca sinova Kidarskih, biæe malo; jer Gospod Bog Izrailjev reèe.
Trenutno izabrano:
Isaija 21: SRP1865
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN