Matej 8:1-17

A kad siđe s gore, za Njim iđaše naroda mnogo. I gle, čovek gubav dođe i klanjaše Mu se govoreći: Gospode! Ako hoćeš, možeš me očistiti. I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, očisti se. I odmah očisti se od gube. I reče mu Isus: Gledaj, nikom ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsije radi svedočanstva njima. A kad uđe u Kapernaum, pristupi k Njemu kapetan moleći Ga i govoreći: Gospode! Sluga moj leži doma uzet, i muči se vrlo. A Isus mu reče: Ja ću doći i isceliću ga. I kapetan odgovori i reče: Gospode! Nisam dostojan da pod krov moj uđeš; nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj. Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dođi, i dođe; i sluzi svom: Učini to, i učini. A kad ču Isus, udivi se i reče onima što iđahu za Njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh. I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom: A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba. A kapetanu reče Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas. I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese. I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše Mu. A uveče dovedoše k Njemu besnih mnogo, i izgna duhove rečju, i sve bolesnike isceli: Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći: On nemoći naše uze i bolesti ponese.