Дела апостолска 25:16-27

Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се један човек изручи пре но што би добио прилику да се брани од оптужбе. Стога, кад се ови овде састаше, не одлажући нимало, одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека. Али тужитељи, који су стајали око њега, нису износили ниједне кривице за зло дело, које сам ја претпостављао, него су износили против њега извесна спорна питања која се тичу њихове вере и извесног Исуса, који је умро, а Павле за њега говори да је жив. Не знајући шта да радим у расправи о овим стварима, рекох да ли би хтео да иде у Јерусалим и да му се онде суди за ово. Пошто је Павле, међутим, уложио призив да га чувамо до одлуке царског величанства, наредих да га чувају док га не пошаљем цару.” На то ће Агрипа Фесту: „Хтео би и ја да чујем тога човека.” „Чућеш га сутра”, рече Фест. Тако сутрадан Агрипа и Верника дођоше с великим сјајем, па уђоше у судницу заједно са заповедницима и најугледнијим људима у граду; на Фестову заповест доведоше Павла. Утом рече Фест: „Цару Агрипа и сви ви људи који сте присутни, гледајте овога због кога је навалило на мене све мноштво Јудејаца у Јерусалиму и овде, вичући да он не треба више да живи. Али колико сам ја докучио, он није учинио ништа што заслужује смртну казну и, пошто је он сам уложио призив цару, одлучих да га пошаљем. За њега нема ничег поузданог да напишем господару; зато сам га извео пред вас, особито пред тебе, цару Агрипа, да бих после испитивања имао шта да напишем. Јер ми изгледа неразумно послати сужња, а не навести кривице против њега.”