Dela apostolska 25:16-27 - Упореди све верзије

Podeli

Odgovorio sam im da nije rimski običaj da se optuženik izruči pre no što se suoči sa svojim tužiteljima i pre no što mu se pruži prilika da se odbrani od optužbi. Kad sam se vratio sa njima, već sledećeg dana sam bez ikakvog odlaganja seo na sudijsku stolicu i naredio da dovedu tog čoveka. Kada su njegovi tužitelji ustali da govore, nisu ga optuživali za nikakav zločin, kako sam ja očekivao, nego su se sporili s njim oko izvesnih pitanja njihove vere i o nekom Isusu koji je bio mrtav, a za koga Pavle tvrdi da je živ. Pošto sam bio u nedoumici kako da postupim u vezi ovog spora, upitao sam ga da li bi hteo da ide u Jerusalim, da bi mu se za to tamo sudilo. Ali kako je Pavle hteo da ostane u zatvoru do odluke carskog veličanstva – budući da se pozvao na njega – naredio sam da ga čuvaju dok ga ne pošaljem caru.“ Agripa reče: „I ja sam bih voleo da čujem tog čoveka.“ „Čućeš ga sutra“ – odgovorio je Fest. Sutradan su Agripa, Fest i Vernika došli sa velikom pompom, pa su zajedno sa vojnim zapovednicima i gradskim uglednicima ušli u sudnicu. Pošto je naredio da dovedu Pavla, Fest je rekao: „Care Agripa i svi vi koji ste prisutni, pogledajte ovog čoveka! Zbog njega su navalili na mene svi Jevreji iz Jerusalima i odavde, vičući da on više ne sme da živi. No, ja sam ustanovio da on nije učinio ništa što zaslužuje smrt. Ali pošto se pozvao na cara, odlučio sam da ga pošaljem u Rim. Međutim, nemam ništa pouzdano o njemu da napišem gospodaru. Zato sam ga doveo pred vas, posebno pred tebe, care Agripa, da bih nakon saslušanja imao šta da napišem. Naime, čini mi se nerazumnim poslati zatvorenika, a ne naznačiti šta su njegove krivice.“

Ja im odgovorih da nije običaj u Rimljana da se pre pokloni kakav čovek na smrt dok se optuženi ne suoči s onima koji ga tuže, i ne primi mesto da odgovara za svoju krivicu. A kad se oni ovde sastaše, nikakvog odlaganja ne učinih, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedih da dovedu čoveka. A oko njega stavši suparnici ni jedne krivice koje ja mišljah ne iznesoše. Nego imahu protiv njega nekakva pitanja o svom sujeverju, i o nekakvom Isusu, koji je umro pa Pavle govoraše da je živ. A ja ne znajući u ovom poslu šta ću činiti, rekoh bi li hteo ići u Jerusalim i onamo da mu se sudi za ovo. A kad Pavle reče da ga čuvamo do suda Avgustovog, zapovedih da ga čuvaju dokle ga pošaljem k ćesaru. A Agripa reče Fistu: i ja bih rad čuti tog čoveka. A on reče: Sutra ćeš ga čuti. Sutradan pak, kad Agripa i Vernikija dođoše s velikim ponosom, i uđoše u sudnicu s vojvodama i sa starešinama onog grada, i kad zapovedi Fist, dovedoše Pavla. I reče Fist: Agripa care! I svi koji ste s nama! Vidite ovog za kog mi sve mnoštvo Jevreja dosađivaše i u Jerusalimu i ovde, vičući da ne valja da on više živi. A ja doznavši da on ništa nije učinio što zaslužuje smrt, a i on sam reče da će da ide k svetlom ćesaru, namislih da ga pošaljem, za kog nemam šta upravo pisati gospodaru. Zato ga i dovedoh pred vas, a osobito preda te, Agripa care, da bih, pošto bude ispitivanje, imao šta pisati. Jer mi se čini ludo sužnja poslati, a krivice njegove ne javiti.

Ја им рекох да код Римљана није обичај да некога изруче пре него што се он, оптужени, суочи са тужитељима и добије прилику да се брани од оптужбе. Стога нисам одуговлачио када су дошли овамо са мном, него одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека. Његови тужитељи га окружише, али га не оптужише ни за један злочин који сам ја очекивао, него су се с њим препирали о питањима њихове вере и о неком Исусу, који је умро, мада Павле тврди да је жив. Не сналазећи се у таквој препирци, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим, па да му се тамо суди за то. Али, пошто се Павле позвао на своје право да га ми чувамо до одлуке његовог величанства, наредих да буде чуван док га не пошаљем цару.« Тада Агрипа рече Фесту: »И сâм бих волео да чујем тог човека.« А овај рече: »Чућеш га сутра.« Сутрадан Агрипа и Верника дођоше у великом сјају и, са главним заповедницима и градским угледницима, уђоше у судницу, а Фест нареди да доведу Павла. Тада Фест рече: »Царе Агрипа, и сви ви који сте присутни, погледајте овог човека. Због њега ме салеће цела јудејска заједница, и у Јерусалиму и овде, и виче да он више не треба да живи. Али ја нисам нашао да је он учинио нешто што заслужује смрт, а пошто је он сам уложио призив његовом величанству, одлучио сам да га пошаљем. Пошто немам ништа одређено о њему да напишем господару, извео сам га пред вас – пре свега пред тебе, царе Агрипа – да бих после овог испитивања имао шта да напишем. Мислим, наиме, да је неразумно послати затвореника, а не навести за шта се окривљује.«

Одговорио сам им да није римски обичај да се оптуженик изручи пре но што се суочи са својим тужитељима и пре но што му се пружи прилика да се одбрани од оптужби. Кад сам се вратио са њима, већ следећег дана сам без икаквог одлагања сео на судијску столицу и наредио да доведу тог човека. Када су његови тужитељи устали да говоре, нису га оптуживали за никакав злочин, како сам ја очекивао, него су се спорили с њим око извесних питања њихове вере и о неком Исусу који је био мртав, а за кога Павле тврди да је жив. Пошто сам био у недоумици како да поступим у вези овог спора, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим, да би му се за то тамо судило. Али како је Павле хтео да остане у затвору до одлуке царског величанства – будући да се позвао на њега – наредио сам да га чувају док га не пошаљем цару.“ Агрипа рече: „И ја сам бих волео да чујем тог човека.“ „Чућеш га сутра“ – одговорио је Фест. Сутрадан су Агрипа, Фест и Верника дошли са великом помпом, па су заједно са војним заповедницима и градским угледницима ушли у судницу. Пошто је наредио да доведу Павла, Фест је рекао: „Царе Агрипа и сви ви који сте присутни, погледајте овог човека! Због њега су навалили на мене сви Јевреји из Јерусалима и одавде, вичући да он више не сме да живи. Но, ја сам установио да он није учинио ништа што заслужује смрт. Али пошто се позвао на цара, одлучио сам да га пошаљем у Рим. Међутим, немам ништа поуздано о њему да напишем господару. Зато сам га довео пред вас, посебно пред тебе, царе Агрипа, да бих након саслушања имао шта да напишем. Наиме, чини ми се неразумним послати затвореника, а не назначити шта су његове кривице.“

Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се један човек изручи пре но што би добио прилику да се брани од оптужбе. Стога, кад се ови овде састаше, не одлажући нимало, одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека. Али тужитељи, који су стајали око њега, нису износили ниједне кривице за зло дело, које сам ја претпостављао, него су износили против њега извесна спорна питања која се тичу њихове вере и извесног Исуса, који је умро, а Павле за њега говори да је жив. Не знајући шта да радим у расправи о овим стварима, рекох да ли би хтео да иде у Јерусалим и да му се онде суди за ово. Пошто је Павле, међутим, уложио призив да га чувамо до одлуке царског величанства, наредих да га чувају док га не пошаљем цару.” На то ће Агрипа Фесту: „Хтео би и ја да чујем тога човека.” „Чућеш га сутра”, рече Фест. Тако сутрадан Агрипа и Верника дођоше с великим сјајем, па уђоше у судницу заједно са заповедницима и најугледнијим људима у граду; на Фестову заповест доведоше Павла. Утом рече Фест: „Цару Агрипа и сви ви људи који сте присутни, гледајте овога због кога је навалило на мене све мноштво Јудејаца у Јерусалиму и овде, вичући да он не треба више да живи. Али колико сам ја докучио, он није учинио ништа што заслужује смртну казну и, пошто је он сам уложио призив цару, одлучих да га пошаљем. За њега нема ничег поузданог да напишем господару; зато сам га извео пред вас, особито пред тебе, цару Агрипа, да бих после испитивања имао шта да напишем. Јер ми изгледа неразумно послати сужња, а не навести кривице против њега.”