Дела апостолска 25
25
Пред намесником Фестом
1А кад је Фест дошао у ову покрајину, после три дана из Кесарије оде горе у Јерусалим, 2где првосвештеници и прваци јудејски иступише пред њим против Павла и мољаху га 3тражећи услугу против њега – да га спроведе у Јерусалим; они су постављали заседу да га убију на путу. 4Фест, међутим, у одговору рече да се Павле чува у Кесарији, куда и сам намерава ускоро да иде. 5„Представници ваших власти”, рече, „могу да сиђу са мном, па ако има какве кривице на том човеку, нека га оптуже.”
6Код њих није провео више од осам или десет дана, па сиђе у Кесарију и већ сутрадан седе на судијску столицу, те нареди да доведу Павла. 7А кад се он појави, опколише га Јудејци, који су дошли из Јерусалима, износећи многе и тешке оптужбе, које нису могли да докажу. 8Павле се овако бранио: „Ништа се нисам огрешио ни о јудејски закон, нити о храм, нити о цара.” 9Фест пак, желећи да покаже своје благовољење Јудејцима, одговори Павлу и рече: „Хоћеш ли да идеш горе у Јерусалим и да ти се онде о овоме преда мном суди?” 10На то Павле рече: „Ја стојим пред царским судом, овде треба да ми се суди. Јудејцима нисам учинио никакву неправду, као што и ти сасвим добро знаш. 11Ако сам пак крив, или ако сам учинио нешто што заслужује смртну казну, не избегавам смрт; али ако нема ништа од онога за шта ме ови оптужују, нико ме не може оставити њима на милост и немилост. Улажем призив цару!” 12Тада Фест поразговара са својим саветом и одговори: „Уложио си призив цару, цару ћеш поћи.”
Пред царем Агрипом
13А кад је прошло неколико дана, цар Агрипа и Верника дођоше у Кесарију да поздраве Феста. 14И како су онде боравили више дана, Фест изложи цару Павлову ствар говорећи: „Феликс је оставио једног човека у сужањству 15против кога су, кад сам био у Јерусалиму, иступили првосвештеници и јудејске старешине тражећи да га осудим. 16Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се један човек изручи пре но што би добио прилику да се брани од оптужбе. 17Стога, кад се ови овде састаше, не одлажући нимало, одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека. 18Али тужитељи, који су стајали око њега, нису износили ниједне кривице за зло дело, које сам ја претпостављао, 19него су износили против њега извесна спорна питања која се тичу њихове вере и извесног Исуса, који је умро, а Павле за њега говори да је жив. 20Не знајући шта да радим у расправи о овим стварима, рекох да ли би хтео да иде у Јерусалим и да му се онде суди за ово. 21Пошто је Павле, међутим, уложио призив да га чувамо до одлуке царског величанства, наредих да га чувају док га не пошаљем цару.” 22На то ће Агрипа Фесту: „Хтео би и ја да чујем тога човека.” „Чућеш га сутра”, рече Фест.
23Тако сутрадан Агрипа и Верника дођоше с великим сјајем, па уђоше у судницу заједно са заповедницима и најугледнијим људима у граду; на Фестову заповест доведоше Павла. 24Утом рече Фест: „Цару Агрипа и сви ви људи који сте присутни, гледајте овога због кога је навалило на мене све мноштво Јудејаца у Јерусалиму и овде, вичући да он не треба више да живи. 25Али колико сам ја докучио, он није учинио ништа што заслужује смртну казну и, пошто је он сам уложио призив цару, одлучих да га пошаљем. 26За њега нема ничег поузданог да напишем господару; зато сам га извео пред вас, особито пред тебе, цару Агрипа, да бих после испитивања имао шта да напишем. 27Јер ми изгледа неразумно послати сужња, а не навести кривице против њега.”
Trenutno izabrano:
Дела апостолска 25: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Дела апостолска 25
25
Пред намесником Фестом
1А кад је Фест дошао у ову покрајину, после три дана из Кесарије оде горе у Јерусалим, 2где првосвештеници и прваци јудејски иступише пред њим против Павла и мољаху га 3тражећи услугу против њега – да га спроведе у Јерусалим; они су постављали заседу да га убију на путу. 4Фест, међутим, у одговору рече да се Павле чува у Кесарији, куда и сам намерава ускоро да иде. 5„Представници ваших власти”, рече, „могу да сиђу са мном, па ако има какве кривице на том човеку, нека га оптуже.”
6Код њих није провео више од осам или десет дана, па сиђе у Кесарију и већ сутрадан седе на судијску столицу, те нареди да доведу Павла. 7А кад се он појави, опколише га Јудејци, који су дошли из Јерусалима, износећи многе и тешке оптужбе, које нису могли да докажу. 8Павле се овако бранио: „Ништа се нисам огрешио ни о јудејски закон, нити о храм, нити о цара.” 9Фест пак, желећи да покаже своје благовољење Јудејцима, одговори Павлу и рече: „Хоћеш ли да идеш горе у Јерусалим и да ти се онде о овоме преда мном суди?” 10На то Павле рече: „Ја стојим пред царским судом, овде треба да ми се суди. Јудејцима нисам учинио никакву неправду, као што и ти сасвим добро знаш. 11Ако сам пак крив, или ако сам учинио нешто што заслужује смртну казну, не избегавам смрт; али ако нема ништа од онога за шта ме ови оптужују, нико ме не може оставити њима на милост и немилост. Улажем призив цару!” 12Тада Фест поразговара са својим саветом и одговори: „Уложио си призив цару, цару ћеш поћи.”
Пред царем Агрипом
13А кад је прошло неколико дана, цар Агрипа и Верника дођоше у Кесарију да поздраве Феста. 14И како су онде боравили више дана, Фест изложи цару Павлову ствар говорећи: „Феликс је оставио једног човека у сужањству 15против кога су, кад сам био у Јерусалиму, иступили првосвештеници и јудејске старешине тражећи да га осудим. 16Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се један човек изручи пре но што би добио прилику да се брани од оптужбе. 17Стога, кад се ови овде састаше, не одлажући нимало, одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека. 18Али тужитељи, који су стајали око њега, нису износили ниједне кривице за зло дело, које сам ја претпостављао, 19него су износили против њега извесна спорна питања која се тичу њихове вере и извесног Исуса, који је умро, а Павле за њега говори да је жив. 20Не знајући шта да радим у расправи о овим стварима, рекох да ли би хтео да иде у Јерусалим и да му се онде суди за ово. 21Пошто је Павле, међутим, уложио призив да га чувамо до одлуке царског величанства, наредих да га чувају док га не пошаљем цару.” 22На то ће Агрипа Фесту: „Хтео би и ја да чујем тога човека.” „Чућеш га сутра”, рече Фест.
23Тако сутрадан Агрипа и Верника дођоше с великим сјајем, па уђоше у судницу заједно са заповедницима и најугледнијим људима у граду; на Фестову заповест доведоше Павла. 24Утом рече Фест: „Цару Агрипа и сви ви људи који сте присутни, гледајте овога због кога је навалило на мене све мноштво Јудејаца у Јерусалиму и овде, вичући да он не треба више да живи. 25Али колико сам ја докучио, он није учинио ништа што заслужује смртну казну и, пошто је он сам уложио призив цару, одлучих да га пошаљем. 26За њега нема ничег поузданог да напишем господару; зато сам га извео пред вас, особито пред тебе, цару Агрипа, да бих после испитивања имао шта да напишем. 27Јер ми изгледа неразумно послати сужња, а не навести кривице против њега.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije