Дела апостолска 26
26
1А Агрипа рече Павлу: „Допушта ти се да говориш у своју одбрану.” Тада Павле испружи руку и брањаше се овако: 2„Сматрам се срећним, царе Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме Јудејци оптужују, 3поготово што ти познајеш све јудејске обичаје и њихова спорна питања; стога, молим те, саслушај ме стрпљиво. 4Мој животни пут од младости, којим сам ишао од почетка у свом народу и у Јерусалиму, познат је свима Јудејцима, 5који ме знају одраније; само ако хоће да сведоче да сам као фарисеј живео по најстрожој странци наше вере. 6И сад стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим очевима, 7а за које се наших дванаест племена надају да ће постићи служећи Богу истрајно дан и ноћ; због ове наде, царе, оптужују ме Јудејци. 8Зашто се код вас сматра невероватним да Бог васкрсава мртве?
9И ја сам са своје стране мислио да треба сасвим непријатељски да поступим против имена Исуса Назарећанина. 10То сам и учинио у Јерусалиму; добивши овлашћење од првосвештеника, затворио сам у тамницу многе од светих, а кад су их убијали, ја сам био за то. 11Много пута сам их по свим синагогама кажњавањем присиљавао да хуле; разјарен преко сваке мере на њих, гонио сам их чак у туђим градовима. 12Кад сам притом путовао у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од првосвештеника, 13усред бела дана, на путу, о царе, видех светлост с неба, која мене и моје сапутнике обасја јаче од сунчаног сијања. 14И кад сви попадасмо на земљу, чух глас како ми говори јеврејским језиком: ‘Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила ритати се.’ 15А ја рекох: ‘Ко си ти, Господе?’ Господ пак рече: ‘Ја сам Исус, кога ти гониш. 16Него, устани и стани на своје ноге: јавио сам ти се, наиме, за то да те одредим за служитеља и сведока свега овога – како си ме видео и како ћу ти се још јавити. 17Ја ћу те избављати од твога народа и од многобожаца, којима те шаљем, 18да им отвориш очи да се обрате од таме ка светлости и од сатанске власти к Богу, да верујући у мене приме опроштај грехова и удео међу онима који су освећени.’
19Стога, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, 20него сам прво онима у Дамаску, затим у Јерусалиму, по свој јудејској земљи и многобошцима проповедао да се кају и обраћају Богу чинећи дела достојна покајања. 21Због тога Јудејци ме ухватише у храму и покушаше да ме убију. 22Али, добивши помоћ од Бога, до данашњег дана стојим и сведочим малом и великом, не казујући ништа друго осим оног што су пророци и Мојсије рекли да ће се догодити, 23да ће Христос пострадати, да ће као први из васкрсења мртвих објавити светлост нашем народу и многобошцима.”
24А кад је у својој одбрани ово изнео, рече му Фест сасвим гласно: „Ниси при чистој свести, Павле; велика ученост доводи те до лудила.” 25На то ће Павле рећи: „Нисам луд, угледни Фесте, него изговарам истините и разборите речи. 26Зна, најзад, за све ово и цар, коме слободно говорим. Не верујем, наиме, да му је ишта од овога непознато, јер се то није догодило у неком углу. 27Верујеш ли, царе Агрипа, Пророцима? Знам да верујеш.” 28Агрипа пак рече Павлу: „Још мало па ћеш ме наговорити и учинити ме хришћанином.” 29А Павле рече: „Молио бих Бога да пре или после, не само ти, него и сви који ме данас слушају, осим ових окова, постану такви какав сам ја.” 30Утом усташе цар и намесник, Верника и сви који су седели с њима, па се повукоше и говораху међу собом: 31„Овај човек не чини ништа што заслужује смртну казну или окове.” 32А Агрипа рече Фесту: „Овај човек могао би да буде ослобођен да није уложио призив цару.”
Trenutno izabrano:
Дела апостолска 26: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Дела апостолска 26
26
1А Агрипа рече Павлу: „Допушта ти се да говориш у своју одбрану.” Тада Павле испружи руку и брањаше се овако: 2„Сматрам се срећним, царе Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме Јудејци оптужују, 3поготово што ти познајеш све јудејске обичаје и њихова спорна питања; стога, молим те, саслушај ме стрпљиво. 4Мој животни пут од младости, којим сам ишао од почетка у свом народу и у Јерусалиму, познат је свима Јудејцима, 5који ме знају одраније; само ако хоће да сведоче да сам као фарисеј живео по најстрожој странци наше вере. 6И сад стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим очевима, 7а за које се наших дванаест племена надају да ће постићи служећи Богу истрајно дан и ноћ; због ове наде, царе, оптужују ме Јудејци. 8Зашто се код вас сматра невероватним да Бог васкрсава мртве?
9И ја сам са своје стране мислио да треба сасвим непријатељски да поступим против имена Исуса Назарећанина. 10То сам и учинио у Јерусалиму; добивши овлашћење од првосвештеника, затворио сам у тамницу многе од светих, а кад су их убијали, ја сам био за то. 11Много пута сам их по свим синагогама кажњавањем присиљавао да хуле; разјарен преко сваке мере на њих, гонио сам их чак у туђим градовима. 12Кад сам притом путовао у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од првосвештеника, 13усред бела дана, на путу, о царе, видех светлост с неба, која мене и моје сапутнике обасја јаче од сунчаног сијања. 14И кад сви попадасмо на земљу, чух глас како ми говори јеврејским језиком: ‘Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила ритати се.’ 15А ја рекох: ‘Ко си ти, Господе?’ Господ пак рече: ‘Ја сам Исус, кога ти гониш. 16Него, устани и стани на своје ноге: јавио сам ти се, наиме, за то да те одредим за служитеља и сведока свега овога – како си ме видео и како ћу ти се још јавити. 17Ја ћу те избављати од твога народа и од многобожаца, којима те шаљем, 18да им отвориш очи да се обрате од таме ка светлости и од сатанске власти к Богу, да верујући у мене приме опроштај грехова и удео међу онима који су освећени.’
19Стога, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, 20него сам прво онима у Дамаску, затим у Јерусалиму, по свој јудејској земљи и многобошцима проповедао да се кају и обраћају Богу чинећи дела достојна покајања. 21Због тога Јудејци ме ухватише у храму и покушаше да ме убију. 22Али, добивши помоћ од Бога, до данашњег дана стојим и сведочим малом и великом, не казујући ништа друго осим оног што су пророци и Мојсије рекли да ће се догодити, 23да ће Христос пострадати, да ће као први из васкрсења мртвих објавити светлост нашем народу и многобошцима.”
24А кад је у својој одбрани ово изнео, рече му Фест сасвим гласно: „Ниси при чистој свести, Павле; велика ученост доводи те до лудила.” 25На то ће Павле рећи: „Нисам луд, угледни Фесте, него изговарам истините и разборите речи. 26Зна, најзад, за све ово и цар, коме слободно говорим. Не верујем, наиме, да му је ишта од овога непознато, јер се то није догодило у неком углу. 27Верујеш ли, царе Агрипа, Пророцима? Знам да верујеш.” 28Агрипа пак рече Павлу: „Још мало па ћеш ме наговорити и учинити ме хришћанином.” 29А Павле рече: „Молио бих Бога да пре или после, не само ти, него и сви који ме данас слушају, осим ових окова, постану такви какав сам ја.” 30Утом усташе цар и намесник, Верника и сви који су седели с њима, па се повукоше и говораху међу собом: 31„Овај човек не чини ништа што заслужује смртну казну или окове.” 32А Агрипа рече Фесту: „Овај човек могао би да буде ослобођен да није уложио призив цару.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije