Дела апостолска 4:1-24

Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници и старешина храма и садукеји, негодујући што уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, па ставише руке на њих и бацише их у затвор до идућег дана, јер је већ било вече. А многи од оних који су чули реч повероваше, тако да се број људи повећао на скоро пет хиљада. А сутрадан окупише се у Јерусалиму њихови поглавари, старешине и књижевници, па првосвештеник Ана, и Кајафа, и Јован, и Александар, и колико год их је било од првосвештеничког рода. Они поставише апостоле на средину и питаху их: „Каквом силом или у чије име сте учинили ово?” Тада им Петар, испуњен Духом Светим, рече: „Поглавари народни и старешине, ако смо данас узети на одговорност за добро дело учињено болесном човеку, чиме је он исцељен, онда знајте сви ви и сав израиљски народ: у име Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви разапели, кога је Бог васкрсао из мртвих, у то име овај стоји пред вама здрав. То је камен који сте ви зидари одбацили, а који је постао камен угаони. Нема спасења ни у једном другом, нити има другог имена под небом даног људима у ком треба да нађемо спасење.” А кад присутни видеше Петрову и Јованову смелост и приметише да су то нешколовани и обични људи, чудили су се; препознали су их да су били са Исусом, али су гледали како исцељени човек стоји с њима, па нису имали шта да приговоре. Заповедише им да изађу из Синедриона и почеше да се саветују међу собом говорећи: „Шта да радимо овим људима? Јасно је да су учинили познато чудо за које знају сви становници Јерусалима, и не можемо да порекнемо. Али, да се не разгласи и даље по народу, да им припретимо да више никоме не говоре у то име.” Тада их позваше и заповедише им да уопште не говоре нити уче у име Исусово. Али им Петар и Јован у одговору рекоше: „Расудите да ли је право пред Богом да вас слушамо радије него Бога? Ми, уосталом, не можемо да не говоримо што смо видели и чули.” И пошто нису нашли пута и начина како да их казне, запретише им још једанпут и ослободише их због народа, јер су сви прослављали Бога за оно што се догодило. Човек на ком се догодило ово чудо исцељења имао је више од четрдесет година. Ослобођени апостоли дођоше својима и јавише им шта су им рекли првосвештеници и старешине. А они, чувши то, подигоше једнодушно глас к Богу и рекоше: „Господе, творче неба и земље, мора и свега што је у њима,