Дела апостолска 7:47-60

Али му Соломон сагради дом. Али Свевишњи не станује у рукотвореним храмовима, као што каже пророк: ‘Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојим. Какав ћете ми дом саградити’, говори Господ, ‘или које је место мога почивања? Зар није моја рука све то начинила?’ Тврдоврати и необрезаних срца и ушију, ви се једнако противите Духу Светоме, како ваши очеви, тако и ви. Којега од пророка не прогнаше ваши очеви? И побише оне који су унапред најављивали долазак Праведника, чије издајице и убице ви сада постасте, ви који сте примили Закон на заповест анђела и нисте га одржали.” Чувши ово, веома су се љутили у својим срцима и шкргутаху зубима на њега. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу и рече: „Ево, гледам отворена небеса и Сина човечјег како стоји с десне стране Богу.” Тада повикаше веома гласно, запушише своје уши и навалише једнодушно на њега, избацише га из града и засипаху га камењем. А сведоци ставише своје хаљине код ногу младића који се звао Савле. И засипаху камењем Стефана, који је призивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!” Онда паде на колена и повика веома гласно: „Господе, не упиши им овај грех!” И кад то рече, усну.