Dela apostolska 7:47-60 - Упореди све верзије

Podeli

Ipak, tek je Solomon sagradio Dom Bogu. Ali, Svevišnji ne prebiva u hramovima napravljenim ljudskim rukama, kao što i prorok kaže: ’Nebesa su presto moj, a zemlja postolje za noge moje. Kakvu kuću ćete mi sagraditi? I gde je mesto moga počivanja? – pita Gospod. Nije li sve to moja ruka načinila?’ O, vi tvrdoglavi i neobrezani u srcu i ušima! Vi se uvek protivite Duhu Svetom, kao što su to činili i vaši preci Koga od proroka vaši preci nisu progonili? Ubili su čak i one što su najavljivali dolazak Pravednika, koga ste vi sada izdali i ubili. Vi ste na zapovest anđela primili Zakon, ali ga niste poslušali.“ Kada su oni to čuli, uskipeo je bes u njima, pa su počeli da škrguću zubima na njega. Tada je Stefan, ispunjen Duhom Svetim, upro pogled u nebo i ugledao Božiju slavu i Isusa kako stoji s desne strane Boga. Zatim je rekao: „Gle, vidim otvoreno nebo i Sina Čovečijeg kako stoji s desne strane Bogu.“ Na to su oni podigli veliku viku, začepili svoje uši i jednodušno navalili na njega. Odvukli su ga izvan grada gde su ga kamenovali. Svedoci su svoje ogrtače dali na čuvanje mladiću koji se zvao Savle. Dok su ga kamenovali, Stefan je zazivao Boga i govorio: „Gospode Isuse, primi moj duh!“ Zatim je pao na kolena i glasno povikao: „Gospode, ne uračunaj im ovaj greh!“ Nakon što je ovo izgovorio, usnuo je.

A Solomun Mu načini kuću. Ali najviši ne živi u rukotvorenim crkvama, kao što govori prorok: Nebo je meni presto a zemlja podnožje nogama mojim: kako ćete mi kuću sazidati? Govori Gospod; ili koje je mesto za moje počivanje? Ne stvori li ruka moja sve ovo? Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju! Vi se jednako protivite Duhu Svetome; kako vaši oci tako i vi. Kog od proroka ne proteraše oci vaši? I pobiše one koji unapred javiše za dolazak pravednika, kog vi sad izdajnici i krvnici postadoste; koji primiste zakon naredbom anđeoskom, i ne održaste. Kad ovo čuše, rasrdiše se vrlo u srcima svojim, i škrgutahu zubima na nj. A Stefan budući pun Duha Svetog pogleda na nebo i vide slavu Božju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu; i reče: Evo vidim nebesa otvorena i Sina čovečijeg gde stoji s desne strane Bogu. A oni povikavši glasno zatiskivahu uši svoje, i navališe jednodušno na nj. I izvedavši ga iz grada stadoše ga zasipati kamenjem, i svedoci haljine svoje metnuše kod nogu mladića po imenu Savla. I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse! Primi duh moj. Onda kleče na kolena i povika glasno: Gospode! Ne primi im ovo za greh. I ovo rekavši umre.

али му је тек Соломон саградио Дом. »Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк: »‚Небо ми је престо, а земља подножје мојим ногама. Какву ћете ми кућу саградити, говори Господ, или где је место мога починка? Зар није моја рука све ово начинила?‘ »Ви тврдоглави и непокорни! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци! Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви, који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.« Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега. А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна, па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.« Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега. Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле. Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.« Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!« И када је то рекао, умре.

Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу. Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже: ’Небеса су престо мој, а земља постоље за ноге моје. Какву кућу ћете ми саградити? И где је место мога почивања? – пита Господ. Није ли све то моја рука начинила?’ О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили. Ви сте на заповест анђела примили Закон, али га нисте послушали.“ Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега. Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога. Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“ На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега. Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле. Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.

Али му Соломон сагради дом. Али Свевишњи не станује у рукотвореним храмовима, као што каже пророк: ‘Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојим. Какав ћете ми дом саградити’, говори Господ, ‘или које је место мога почивања? Зар није моја рука све то начинила?’ Тврдоврати и необрезаних срца и ушију, ви се једнако противите Духу Светоме, како ваши очеви, тако и ви. Којега од пророка не прогнаше ваши очеви? И побише оне који су унапред најављивали долазак Праведника, чије издајице и убице ви сада постасте, ви који сте примили Закон на заповест анђела и нисте га одржали.” Чувши ово, веома су се љутили у својим срцима и шкргутаху зубима на њега. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу и рече: „Ево, гледам отворена небеса и Сина човечјег како стоји с десне стране Богу.” Тада повикаше веома гласно, запушише своје уши и навалише једнодушно на њега, избацише га из града и засипаху га камењем. А сведоци ставише своје хаљине код ногу младића који се звао Савле. И засипаху камењем Стефана, који је призивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!” Онда паде на колена и повика веома гласно: „Господе, не упиши им овај грех!” И кад то рече, усну.