Поновљени закони 1
1
Подсећање на излазак из Египта
1Ово су речи које изговори Мојсије целом Израиљу с оне стране Јордана у пустињи, у Араби наспрам Суфа, између Фарана, Тофола, Ловона, Асирота и Дизава. 2Једанаест дана хода је од Хорива, преко горе Сир, до Кадис-Варније. 3Четрдесете године првог дана једанаестог месеца каза Мојсије синовима Израиљевим све што му је Господ заповедио за њих. 4Пошто је победио Сиона, цара аморејског, који је живео у Есевону, и Ога, цара васанског, који је живео у Астароту и Едраину, 5с оне стране Јордана, у земљи моавској, поче Мојсије да излаже овај закон говорећи: 6„Господ, Бог наш, рече нам на Хориву говорећи: ‘Доста сте били на овој гори. 7Окрените се и пођите ка горама и долинама, ка Негеву и обали морској, ка земљи хананској, ка Ливану, све до велике реке Еуфрата. 8Видите, пред вас стављам ову земљу. Уђите у њу и заузмите ту земљу! Господ се заклео оцима вашим Аврааму, Исаку и Јакову да ће им је дати и потомцима њиховим после њих.’
9Тада сам вам рекао говорећи: ‘Не могу да вас водим сам. 10Господ, Бог ваш, умножио вас је и сада вас има као звезда на небу! 11Нека вас Господ, Бог отаца ваших, умножи још хиљаду пута више! Нека вас благослови као што вам је обећао! 12Како да ја сам носим ваш терет, ваше бреме и ваше свађе? 13Дајте из својих племена људе мудре, разумне и угледне да вам их поставим за поглаваре!’ 14Ви сте ми тада одговорили и казали: ‘Добро је то што предлажеш да урадиш!’ 15Тада сам изабрао међу вашим племенским вођама људе мудре и угледне. Поставио сам вам их за старешине над хиљадом, стотинике, педесетаре, десетаре и писаре по племенима вашим. 16Тада сам наложио и судијама вашим: ‘Саслушајте браћу своју. Судите правично између човека и брата његовог, или дошљаку. 17Кад судите, не гледајте ко је ко. Саслушајте малога као и великога. Не бојте се ничега! Суд је Божји! Ако је нека ствар тешка, дајте је мени да је испитам.’ 18Тако сам вам онда наложио шта да радите.
19Потом кренусмо од Хорива и пређосмо ону пустињу, велику и страшну, коју сте видели док смо ишли ка горама аморејским. Тако нам је наредио Господ, Бог наш. Стигосмо у Кадис-Варнију. 20Тада вам рекох: ‘Дођосте до гора аморејских, које нам даје Господ, Бог ваш. 21Погледај, Господ, Бог твој, дао ти је ту земљу! Иди и узми је, као што ти је рекао Господ, Бог отаца твојих! Не бој се и не плаши се!’ 22Тада сви ви дођосте и рекосте ми: ‘Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу, да нам покажу пут којим ћемо ићи и у које градове ћемо доћи.’ 23Предлог ми се свидео. Изабрао сам дванаест људи између вас, по једног из сваког племена. 24Они кренуше и стигоше у брда до ешколске долине и разгледаше земљу. 25Набраше плодове оне земље, донеше нам их и известише говорећи: ‘Добра је земља коју нам Господ, Бог наш, даје!’
26Међутим, ви не хтедосте ићи, него се супротстависте заповести Господа, Бога свога. 27Гунђали сте у шаторима својим и говорили: ‘Зато што нас Господ мрзи, зато нас је извео из земље египатске да нас преда у руке Аморејцима како би нас уништио. 28Куда да идемо? Браћа наша нас уплашише кад су рекла да су људи тамо већи и јачи од нас, а градови велики и зидине им до неба. Рекоше да су видели и синове Енакове!’ 29Ја вам тада рекох: ‘Не бојте се и не плашите их се! 30Господ, Бог ваш, који иде пред вама, бориће се за вас као што је то чинио на ваше очи у Египту’, 31такође у пустињи, где си видео како те је носио Господ, Бог твој, као што човек носи сина свога. И то целим путем којим сте ишли, док не дођосте до овога места! 32Упркос томе, ви нисте веровали Господу, Богу своме. 33Ономе који је ишао пред вама путем, тражећи вам место за коначиште. Ноћу је ишао у огњу да вам осветљава пут, а дању у облаку.
34Кад Господ чу вику вашу, разгневи се и закле се говорећи: 35‘Ниједан из овога нараштаја неће видети ону лепу земљу за коју сам се заклео да ћу је дати оцима вашим. 36Изузимам Халева, сина Јефонијиног. Он ће је видети и даћу њему и синовима његовим земљу коју је проходио јер је у свему пратио Господа!’ 37Због вас се Господ расрди и на мене и рече: ‘Ни ти нећеш ући тамо! 38Исус, син Навинов, који те служи, ући ће тамо. Њега охрабри јер ће он Израиљ увести у посед. 39Деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не разликују добро и зло, они ће ући онамо! Њима ћу је дати и они ће је поседовати! 40Ви се окрените и идите у пустињу, према Црвеном мору!’
41Тада ми ви одговористе и рекосте: ‘Сагрешисмо Господу! Ићи ћемо и борићемо се, како нам је заповедио Господ, Бог наш!’ Сваки од вас узе своје оружје и лакомислено пођосте на гору. 42Тада ми Господ каза: ‘Реци им: Не идите горе и не ратујте јер нисам са вама! Бићете побеђени од непријатеља својих!’ 43Ја вам рекох, али не послушасте. Супротставили сте се заповести Господњој и дрско пођосте у горе. 44Тада изађоше Аморејци који су живели у горама пред вас. Појурише за вама као пчеле и тукоше вас од Сира до Орме. 45Тада сте се вратили и плакали пред Господом. Међутим, Господ не чу ваш глас, нити окрену уво своје ка вама. 46Тако остадосте дуго у Кадису док сте ту боравили.”
Trenutno izabrano:
Поновљени закони 1: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Поновљени закони 1
1
Подсећање на излазак из Египта
1Ово су речи које изговори Мојсије целом Израиљу с оне стране Јордана у пустињи, у Араби наспрам Суфа, између Фарана, Тофола, Ловона, Асирота и Дизава. 2Једанаест дана хода је од Хорива, преко горе Сир, до Кадис-Варније. 3Четрдесете године првог дана једанаестог месеца каза Мојсије синовима Израиљевим све што му је Господ заповедио за њих. 4Пошто је победио Сиона, цара аморејског, који је живео у Есевону, и Ога, цара васанског, који је живео у Астароту и Едраину, 5с оне стране Јордана, у земљи моавској, поче Мојсије да излаже овај закон говорећи: 6„Господ, Бог наш, рече нам на Хориву говорећи: ‘Доста сте били на овој гори. 7Окрените се и пођите ка горама и долинама, ка Негеву и обали морској, ка земљи хананској, ка Ливану, све до велике реке Еуфрата. 8Видите, пред вас стављам ову земљу. Уђите у њу и заузмите ту земљу! Господ се заклео оцима вашим Аврааму, Исаку и Јакову да ће им је дати и потомцима њиховим после њих.’
9Тада сам вам рекао говорећи: ‘Не могу да вас водим сам. 10Господ, Бог ваш, умножио вас је и сада вас има као звезда на небу! 11Нека вас Господ, Бог отаца ваших, умножи још хиљаду пута више! Нека вас благослови као што вам је обећао! 12Како да ја сам носим ваш терет, ваше бреме и ваше свађе? 13Дајте из својих племена људе мудре, разумне и угледне да вам их поставим за поглаваре!’ 14Ви сте ми тада одговорили и казали: ‘Добро је то што предлажеш да урадиш!’ 15Тада сам изабрао међу вашим племенским вођама људе мудре и угледне. Поставио сам вам их за старешине над хиљадом, стотинике, педесетаре, десетаре и писаре по племенима вашим. 16Тада сам наложио и судијама вашим: ‘Саслушајте браћу своју. Судите правично између човека и брата његовог, или дошљаку. 17Кад судите, не гледајте ко је ко. Саслушајте малога као и великога. Не бојте се ничега! Суд је Божји! Ако је нека ствар тешка, дајте је мени да је испитам.’ 18Тако сам вам онда наложио шта да радите.
19Потом кренусмо од Хорива и пређосмо ону пустињу, велику и страшну, коју сте видели док смо ишли ка горама аморејским. Тако нам је наредио Господ, Бог наш. Стигосмо у Кадис-Варнију. 20Тада вам рекох: ‘Дођосте до гора аморејских, које нам даје Господ, Бог ваш. 21Погледај, Господ, Бог твој, дао ти је ту земљу! Иди и узми је, као што ти је рекао Господ, Бог отаца твојих! Не бој се и не плаши се!’ 22Тада сви ви дођосте и рекосте ми: ‘Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу, да нам покажу пут којим ћемо ићи и у које градове ћемо доћи.’ 23Предлог ми се свидео. Изабрао сам дванаест људи између вас, по једног из сваког племена. 24Они кренуше и стигоше у брда до ешколске долине и разгледаше земљу. 25Набраше плодове оне земље, донеше нам их и известише говорећи: ‘Добра је земља коју нам Господ, Бог наш, даје!’
26Међутим, ви не хтедосте ићи, него се супротстависте заповести Господа, Бога свога. 27Гунђали сте у шаторима својим и говорили: ‘Зато што нас Господ мрзи, зато нас је извео из земље египатске да нас преда у руке Аморејцима како би нас уништио. 28Куда да идемо? Браћа наша нас уплашише кад су рекла да су људи тамо већи и јачи од нас, а градови велики и зидине им до неба. Рекоше да су видели и синове Енакове!’ 29Ја вам тада рекох: ‘Не бојте се и не плашите их се! 30Господ, Бог ваш, који иде пред вама, бориће се за вас као што је то чинио на ваше очи у Египту’, 31такође у пустињи, где си видео како те је носио Господ, Бог твој, као што човек носи сина свога. И то целим путем којим сте ишли, док не дођосте до овога места! 32Упркос томе, ви нисте веровали Господу, Богу своме. 33Ономе који је ишао пред вама путем, тражећи вам место за коначиште. Ноћу је ишао у огњу да вам осветљава пут, а дању у облаку.
34Кад Господ чу вику вашу, разгневи се и закле се говорећи: 35‘Ниједан из овога нараштаја неће видети ону лепу земљу за коју сам се заклео да ћу је дати оцима вашим. 36Изузимам Халева, сина Јефонијиног. Он ће је видети и даћу њему и синовима његовим земљу коју је проходио јер је у свему пратио Господа!’ 37Због вас се Господ расрди и на мене и рече: ‘Ни ти нећеш ући тамо! 38Исус, син Навинов, који те служи, ући ће тамо. Њега охрабри јер ће он Израиљ увести у посед. 39Деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не разликују добро и зло, они ће ући онамо! Њима ћу је дати и они ће је поседовати! 40Ви се окрените и идите у пустињу, према Црвеном мору!’
41Тада ми ви одговористе и рекосте: ‘Сагрешисмо Господу! Ићи ћемо и борићемо се, како нам је заповедио Господ, Бог наш!’ Сваки од вас узе своје оружје и лакомислено пођосте на гору. 42Тада ми Господ каза: ‘Реци им: Не идите горе и не ратујте јер нисам са вама! Бићете побеђени од непријатеља својих!’ 43Ја вам рекох, али не послушасте. Супротставили сте се заповести Господњој и дрско пођосте у горе. 44Тада изађоше Аморејци који су живели у горама пред вас. Појурише за вама као пчеле и тукоше вас од Сира до Орме. 45Тада сте се вратили и плакали пред Господом. Међутим, Господ не чу ваш глас, нити окрену уво своје ка вама. 46Тако остадосте дуго у Кадису док сте ту боравили.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije