Поновљени закони 2
2
Путовање кроз пустињу. Победа над Сионом, царем аморејским
1„Потом се вратисмо и пођосмо у пустињу према Црвеном мору, као што ми заповеди Господ. Дуго смо обилазили гору Сир. 2Тада ми рече Господ говорећи: 3‘Доста сте обилазили ту гору! Окрените се на север! 4Наложи народу и реци им: Сада ћете прећи преко границе браће своје, синова Исавових који живе у Сиру. Они вас се боје, али се и ви чувајте! 5Немојте почињати борбу с њима јер вам нећу дати ни стопу њихове земље. Исаву сам дао гору Сир у наследство. 6Купујте од њих за новац храну и једите. Воду купујте од њих за новац и пијте. 7Тебе је Господ, Бог твој, благословио у свим делима руку твојих и зна пут твој по овој великој пустињи. Четрдесет година је већ Господ, Бог твој, с тобом и ништа ти није недостајало.’ 8Тако прођосмо поред браће своје, синова Исавових који живе у Сиру, путем за Арабу, Елат и Есион-Гавер. Потом заокренусмо и пођосмо путем према пустињи моавској.
9Тада ми рече Господ: ‘Немој да узнемирујеш Моавце и да започињеш рат с њима јер ти ништа од њихове земље нећу дати у власништво. Синовима Лотовим дао сам у наследство Ар. 10Раније су живели онде Емејци, велики и бројан народ, високи као Енакими. 11Рефаиме су сматрали Енакимима, али су их Моавци звали Емејцима. 12У Сиру су раније живели Хорејци, али су их синови Исавови протерали и уништили. Потом су се населили место њих, као што је и Израиљ урадио у земљи коју им Господ даде у наследство. 13Сада устаните и пређите преко потока Заред!’ Тако пређосмо преко потока Заред. 14Време нашег путовања од Кадис-Варније до преласка преко потока Заред било је тридесет осам година. Сав онај нараштај из збора, сви способни за војску – помрли су, као што се Господ и заклео. 15Наиме, рука Господња била је против њих док нису сасвим уништени.
16Кад сви ти људи из народа способни за војску помреше, 17рече ми Господ говорећи: 18‘Ти ћеш данас прећи преко границе моавске код Ара. 19Приближићеш се синовима Амоновим. Немој да их узнемирујеш и не започињи рат с њима! Нећу ти дати ништа од земље амонске у наследство јер сам је већ дао синовима Лотовим у наследство.’ 20И за њу се мисли да је земља Рефаима. Некада су у њој живели Рефаими, које су Амонци звали Замзуми. 21Био је то народ велики и бројан, висок као Енакими. Међутим, Господ их истреби пред Амонцима, који заузеше земљу њихову и населише се на њихово место. 22Тако је учинио и синовима Исавовим, испред којих истреби Хорејце, који су живели у Сиру. Они заузеше њихову земљу и остадоше на њиховом месту до овога дана. 23Такође Авејце, који су живели у насељима све до Газе, истребише Кафторејци, који дођоше из Кафтора и населише се на њихово место. 24‘Подигните се! Идите и пређите поток Арнон! Ево, предајем ти у руке Сиона Аморејина, цара есевонског, и земљу његову. Почни да освајаш и зарати против њега! 25Од данас пуштам страх и трепет пред тобом у све народе под небесима! Ко год чује за тебе дрхтаће и препашће се!’
26Тада сам из пустиње Кедамот упутио посланике Сиону, цару есевонском, с мирољубивом понудом. Рекао сам: 27‘Дозволи да прођем кроз твоју земљу. Ићи ћу путем, нећу скретати ни десно ни лево. 28Храну ми продај за новац да се храним и воду за пиће дај ми за новац. Само да пешице прођем! 29Да пређем Јордан, у земљу коју нам даје Господ, Бог наш. То су нам допустили синови Исавови, који живе у Сиру и Моавци, који живе у Ару.’ 30Међутим, Сион, цар есевонски, не хтеде да нас пусти да прођемо. Господ, Бог твој, учини те отврдну дух његов и срце му поста упорно, да би га предао у руке твоје, као што је и данас. 31Тада ми рече Господ: ‘Гледај, почео сам да ти предајем Сиона и земљу његову. Почни да освајаш и да запоседаш земљу његову!’ 32Тада изађе пред нас Сион и сав народ његов да нас нападну код Јаса. 33Господ, Бог наш, предаде нам га у руке. Убисмо њега и синове његове и сав народ његов. 34Освојисмо све градове његове и испунисмо заветну обавезу над сваким градом, људима, женама и децом, да нико не преостаде. 35Узесмо само стоку и плен из градова које освојисмо. 36Није било града који нам је одолео. Од Ароира, који је на обали потока Арнона, и града који је у његовој долини, па све до Галада, све нам предаде Господ, Бог наш. 37Једино се ниси приближио земљи синова Амонових, подручју уз поток Јавок, ни градовима у брдима, ничему што је забранио Господ, Бог наш.”
Trenutno izabrano:
Поновљени закони 2: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Поновљени закони 2
2
Путовање кроз пустињу. Победа над Сионом, царем аморејским
1„Потом се вратисмо и пођосмо у пустињу према Црвеном мору, као што ми заповеди Господ. Дуго смо обилазили гору Сир. 2Тада ми рече Господ говорећи: 3‘Доста сте обилазили ту гору! Окрените се на север! 4Наложи народу и реци им: Сада ћете прећи преко границе браће своје, синова Исавових који живе у Сиру. Они вас се боје, али се и ви чувајте! 5Немојте почињати борбу с њима јер вам нећу дати ни стопу њихове земље. Исаву сам дао гору Сир у наследство. 6Купујте од њих за новац храну и једите. Воду купујте од њих за новац и пијте. 7Тебе је Господ, Бог твој, благословио у свим делима руку твојих и зна пут твој по овој великој пустињи. Четрдесет година је већ Господ, Бог твој, с тобом и ништа ти није недостајало.’ 8Тако прођосмо поред браће своје, синова Исавових који живе у Сиру, путем за Арабу, Елат и Есион-Гавер. Потом заокренусмо и пођосмо путем према пустињи моавској.
9Тада ми рече Господ: ‘Немој да узнемирујеш Моавце и да започињеш рат с њима јер ти ништа од њихове земље нећу дати у власништво. Синовима Лотовим дао сам у наследство Ар. 10Раније су живели онде Емејци, велики и бројан народ, високи као Енакими. 11Рефаиме су сматрали Енакимима, али су их Моавци звали Емејцима. 12У Сиру су раније живели Хорејци, али су их синови Исавови протерали и уништили. Потом су се населили место њих, као што је и Израиљ урадио у земљи коју им Господ даде у наследство. 13Сада устаните и пређите преко потока Заред!’ Тако пређосмо преко потока Заред. 14Време нашег путовања од Кадис-Варније до преласка преко потока Заред било је тридесет осам година. Сав онај нараштај из збора, сви способни за војску – помрли су, као што се Господ и заклео. 15Наиме, рука Господња била је против њих док нису сасвим уништени.
16Кад сви ти људи из народа способни за војску помреше, 17рече ми Господ говорећи: 18‘Ти ћеш данас прећи преко границе моавске код Ара. 19Приближићеш се синовима Амоновим. Немој да их узнемирујеш и не започињи рат с њима! Нећу ти дати ништа од земље амонске у наследство јер сам је већ дао синовима Лотовим у наследство.’ 20И за њу се мисли да је земља Рефаима. Некада су у њој живели Рефаими, које су Амонци звали Замзуми. 21Био је то народ велики и бројан, висок као Енакими. Међутим, Господ их истреби пред Амонцима, који заузеше земљу њихову и населише се на њихово место. 22Тако је учинио и синовима Исавовим, испред којих истреби Хорејце, који су живели у Сиру. Они заузеше њихову земљу и остадоше на њиховом месту до овога дана. 23Такође Авејце, који су живели у насељима све до Газе, истребише Кафторејци, који дођоше из Кафтора и населише се на њихово место. 24‘Подигните се! Идите и пређите поток Арнон! Ево, предајем ти у руке Сиона Аморејина, цара есевонског, и земљу његову. Почни да освајаш и зарати против њега! 25Од данас пуштам страх и трепет пред тобом у све народе под небесима! Ко год чује за тебе дрхтаће и препашће се!’
26Тада сам из пустиње Кедамот упутио посланике Сиону, цару есевонском, с мирољубивом понудом. Рекао сам: 27‘Дозволи да прођем кроз твоју земљу. Ићи ћу путем, нећу скретати ни десно ни лево. 28Храну ми продај за новац да се храним и воду за пиће дај ми за новац. Само да пешице прођем! 29Да пређем Јордан, у земљу коју нам даје Господ, Бог наш. То су нам допустили синови Исавови, који живе у Сиру и Моавци, који живе у Ару.’ 30Међутим, Сион, цар есевонски, не хтеде да нас пусти да прођемо. Господ, Бог твој, учини те отврдну дух његов и срце му поста упорно, да би га предао у руке твоје, као што је и данас. 31Тада ми рече Господ: ‘Гледај, почео сам да ти предајем Сиона и земљу његову. Почни да освајаш и да запоседаш земљу његову!’ 32Тада изађе пред нас Сион и сав народ његов да нас нападну код Јаса. 33Господ, Бог наш, предаде нам га у руке. Убисмо њега и синове његове и сав народ његов. 34Освојисмо све градове његове и испунисмо заветну обавезу над сваким градом, људима, женама и децом, да нико не преостаде. 35Узесмо само стоку и плен из градова које освојисмо. 36Није било града који нам је одолео. Од Ароира, који је на обали потока Арнона, и града који је у његовој долини, па све до Галада, све нам предаде Господ, Бог наш. 37Једино се ниси приближио земљи синова Амонових, подручју уз поток Јавок, ни градовима у брдима, ничему што је забранио Господ, Бог наш.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije