У пустој земљи нађе га,
у пустињи где завија пустош.
Заштити га, одгоји га,
чуваше га као зеницу ока твога.
Као што орао бди над орлићима својим,
лебди над птићима својим,
крила шири, узима их,
носи их на перима својим,
тако га је сам Господ водио,
није било туђег бога.
Водио га је на висине земаљске
да га храни плодовима пољским.
Даде му да сиса мед из камена
и уље из тврде стене,
масло од крава, млеко од оваца
и лој од јагањаца и овнова васанских и јараца,
зрна житна
и пио си крв грожђа – вино.
Међутим, миљеник се угоји, па се стаде ритати.
Утовио се, удебљао и засалио,
па остави Бога који га је створио.
Презре стену спасења свога.
Изазваше му љубомору туђим боговима,
разјарише га гадостима.
Жртвовали су демонима, који нису Бог,
боговима које раније нису познавали,
неким новим који скоро дођоше,
које нису поштовали оци ваши.
Напустио си стену која те је родила
и заборавио си Бога који те је створио.
Господ виде то, разгневи се
и одбаци синове своје и ћерке.
Потом рече: ‘Сакрићу од њих лице своје
да видим какав ће им крај бити.
То је искварен род,
синови у којима нема вере.
Пробудише ми љубомору оним што није Бог,
раздражише ме безвредним идолима.
И ја ћу њих учинити љубоморним,
безвредним народом,
раздражићу их народом неразумним.
Распламсао се огањ гнева мога,
гореће до дубина ада.
Спалиће земљу и род њен,
попалиће брдима темеље.
Свалићу на њих зла,
стреле ћу своје одапети на њих.
Осушиће се од глади,
врућица и љути помори уништиће их.
Послаћу на њих зуб зверињи
и отров змија пузећих.
Напољу ће их убијати мач,
а унутра страх:
момка, девојку,
одојче и седог човека.
Рекох: смрвићу их сасвим,
спомен ћу им избрисати међу људима.
Уплаших се ругања непријатељског.
Непријатељи њихови би се понели и рекли би:
Наша рука их је надвладала,
није Господ учинио све ово.
То је народ без разборитости,
нема у њима разума.
Да су мудри, разумели би ово,
увидели би шта их очекује.
Како би један гонио хиљаду,
двојица терала десет хиљада
да их стена њихова није продала,
да их Господ није предао?
Стена њихова није као стена наша,
непријатељи наши су пресудили.
Чокот њихов је од чокота содомског
и из винограда гоморског.
Грожђе им је грожђе затровано,
зрна су им горка.
Вино им је отров немани,
љути отров змијски.
Није ли то сакривено код мене,
запечаћено у ризницама мојим?
Моја је освета и моја је награда
у дан кад посрне нога њихова.
Близу је дан пропасти њихове
и долази брзо оно што ће их задесити.
Господ ће дати правду народу своме,
сажалиће се на слуге своје.
Видеће да им нестаје снага
и да нема више ни роба ни слободног.
Питаће тада где су богови њихови
и стена иза које су се склањали?
Они који су јели лој њихових жртава,
који су пили вино њихових налива,
нека устану и нека вам помогну,
нека вам буду заклон!
Видите сада да сам ја – једини
и да другог Бога нема осим мене!
Ја усмрћујем и оживљавам.
Ја рањавам и исцељујем.
Ништа се не отима из руке моје.
Заиста, ја дижем руку своју према небу
и говорим: Ја живим вечно!
Кад наоштрим мач свој сјајни
и узмем суђење у руке своје,
осветићу се непријатељима својим,
казнићу оне који ме мрзе.
Умочићу стреле своје у крв,
мач мој прождираће месо,
крв рањених и заробљених,
главе вођа непријатељских.’
Славите, варвари, његов народ!
Он се свети за крв слуга својих,
свети се непријатељима својим.
Чисти земљу своју за народ свој.”
Мојсије дође и изговори у уши народа све речи ове песме, он и Исус, син Навинов.
Кад изговори Мојсије све ове речи целом Израиљу, рече им: „Узмите у срце своје све речи које вам сведочим данас. Казујте их синовима својим да држе све речи овог закона и да их испуњавају. То није празна реч за вас, она је ваш живот. Том речи продужићете живот у земљи у коју идете преко Јордана да је запоседнете.”
Истог дана рече Господ Мојсију говорећи: „Попни се на ове горе аваримске, на планину Навав, која је у земљи моавској, наспрам Јерихона. Погледај земљу хананску, коју дајем синовима Израиљевим да је запоседну. Онда умри на гори на коју се успењеш. Придружи се роду своме као што је умро Арон, брат твој, на планини Ор и придружио се роду своме. То је због тога што сте ми згрешили пред синовима Израиљевим код воде Мериве код Кадиса у пустињи Син. Нисте ме прославили пред синовима Израиљевим. Пред собом ћеш видети ону земљу, али нећеш ући у њу, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.”
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
