Језекиљ 10:1-22

Потом погледах и, гле, на своду небеском, изнад глава херувима, појави се нешто као камен сафир, као на престолу. И рече човеку обученом у ланено платно говорећи: „Уђи међу точкове под херувимима, узми пуне прегршти жара између херувима и проспи на град!” И на моје очи, он уђе. Херувими су стајали с десне стране храма кад је ушао човек, и облак испуни унутрашње предворје. Слава Господња вину се с херувима према прагу храма. Храм се испуни облаком, а предворје се напуни светлошћу славе Господње. Хука крила херувима чула се до унутрашњег предворја, као кад Бог Свемогући говори. Потом заповеди човеку обученом у ланено платно говорећи: „Узми огањ између точкова који су међу херувимима!” Он уђе и стаде поред точка. Херувим пружи руку своју према огњу који је био међу херувимима, узе га и стави га у наручје човеку одевеном у ланено платно. Овај га прими и изађе. Тада се показа испод крила херувима као рука човечја. Ја угледах, гле, уз херувима су била четири точка, по један точак уз сваког херувима. Изгледали су као камен хризолит. Сва четири точка изгледала су једнако и као да је био точак у точку. При кретању су ишли на четири стране без скретања. Куд је ишла глава, тамо би кренули и нису скретали. Цело њихово тело, леђа, руке, крила и точкови, сва четири точка, били су прекривени очима наоколо. Како сам чуо, точкови су се звали „вртешка”. Имали су четири лица: један је имао лице херувима, други лице човечје, трећи лице лавово и четврти лице орлово. Тада се херувими подигоше. Били су иста бића која сам видео на реци Хевару. Кад би кренули херувими, ишли су и точкови уз њих, а кад би херувими махнули крилима својим да се подигну од земље, точкови се нису од њих одмицали. Кад би они стали, заустављали би се и точкови, а кад би се они подизали, подизали би се и они јер је дух био у њима. Потом се слава Господња вину с прага храма и стаде над херувиме. Тад херувими махнуше крилима својим и подигоше се са земље пред мојим очима. Кад су полазили, и точкови су за њима ишли. Они стадоше пред источним вратима храма Господњег, а слава Бога Израиљевог била је над њима. То су биле исте прилике које сам видео пред Богом Израиљевим на реци Хевару и схватих да су то херувими. Сваки је имао четири лица и четири крила, под крилима је била као рука човечја. Лица су им била иста као она која сам видео на реци Хевару и свако је ишло право пред собом.